Отвара се, зато, сасвим логично питање - да ли ће жртвовање српског народа на Косову и Метохији бити главна и пресудна гаранција за одржавање стабилности и мира у Србији и региону, али и неизвесног убрзања евроатлантских интеграција. Просудите и сами да ли је то превисока и за нас прихватљива цена.

Убеђен сам да није случајно што су припадници „Младе Босне“ тражили уједињење око Србије као Пијемонта, јер је то значило спајање са извориштем, а почетком XX века и са јуначким слободарским узором и подстицајем.

Дакле, балканска етапа проширења НАТО-а приводи се крају. Остале су још само БиХ, Црна Гора и Србија. У БиХ НАТО има своје војне контингенте и базе, као и на Косову, јужној српској покрајини којој је управо НАТО и подарио независност.

 Зато Косово не може бити ничија тема, ничији избор и ничија политика! Зато о Косову не може бити никаквог "унтрашњег дијалога"! Зато је Косово, за вјек и вјекова, највећа бол и највећа радост, сваког ко се Србином хоће звати! Косово је живо ткиво и ујединитељ целог народа српског! Косово је вечита жива рана српства, потребита и смислена, попут васколиког првобитног греха Адама и Еве

Повлачили су се путем на коме су били лака мета, јер им повлачење другим путем локалне власти нису дозволиле: окружени солитерима на којима су били снајперисти, док су их недалеко од пута којим су се кретали – пратили наоружани тузлански полицајци и територијалци.

Бранко Ковачевић је први грађанин Србије који ће се школовати на најпознатијој америчкој војној академији. Шта њега чека у наредне четири године, може се претпоставити. Како ће се одвијати војна сарадња Србије и САД, много је мање познато.

Један од манира актуелног председника Републике Србије јесте и тај да вас безобзирно напада када нисте присутни, па стога немате прилике да му одговорите.

Наглашавајући да се сви волонтери јављају зато што воле Србију а не њих (њега и министре), дирљиво нам се понавља иста срцепарајућа прича, како су наши политичари пожртвовани, и једнако као и народ у служби вољене нам домовине.

Такво фалсификовање националног идентитета и касапљење историје заиста не познаје границе. То доказује и недавно откриће црногорског језика, што је борцима против "геноцидног светосавља" дало још већи полет и снагу.

 У нашим крајевима кажу „од старог непријатеља никад новог пријатеља“. У случају Хрватске, нико не очекује да будемо пријатељи. То би било сулудо након ратних злочина, актуелних политика које кокетирају с особама осуђеним за ратне злочине и необјашњиве потребе Хрвата да у Србима траже кривце за све