Љубећи Христа, „Предвјечног Бога дијете младо“, посебну љубав дугујемо према дјеци, нерођеној и рођеној: према нерођеној – њиховим рађањем, а према рођеној – старањем о њима и њиховим васпитањем у страху Божијем и мудрости.

Парадоксално, иако Срби слове за народ склон распредању о тзв. крупним темама и глобалним проблемима, у овом миленијуму никада их није претјерано занимало питање потенцијалног уласка БиХ у НАТО.

Човека је просто стид да је грађанин такве државе, где се америчкој амбасади додељује земљиште на најелитнијем месту у главном граду Србије, на Дедињу. Реч је о држави која нас је не само бомбардовала пуних 78 дана, већ која нам је одузела најбољи део наше територије и која нам је и данас, године 2014, најнемилосрдији непријатељ.

Војне власти – дубоко и болно свесне малог економског потенцијала своје земље, недовољних залиха оружја и муниције и недостатка опреме, одеће и хране – грчевито су правиле планове за одбрану земље.

Како је пре месец дана НАТО дао "зелено светло" БиХ за активирање Акционог плана за чланство(МАП) у тој војној алијанси, тако су бошњачки и хрватски политичари у Федерацији БиХ почели да траже начине да почну са реализацијом МАП-а, док се српски политичари у Републици Српској труде да на то пронађу адекватан одговор. 

Зато народ, који у оваквим преломним и судбоносним тренуцима нема своје богом дане великане, неупитне и родољубиве, велике и часне умове и духове, не може се ничему добром надати! А такви, који су нам у тим ужасним временима преко потребни, веома су ретки, али вредни!

Он није типични постјугословенски мафијаш; не глупира се бахатим показивањем моћи, и јавним скандалима не тражи ђавола, а власник је највећих црногорских коцкарница и шеф групе „Америка“.

Последња изјава председника Републике Србије Александра Вучића да на Косову и Метохији мора да се поштује реалност, односно сепаратитичка власт која влада јужном српском покрајином, наговештава потпуно одвајање ове праисконске српске територије.

Тај узвишени Јубилеј свестрано осветљава све просторе српске историје, од тих чињеница светле прошлости сви смо рођени. Црква је у свим историјским периодима имала најважнију улогу у животу српског народа, била је основа српског идентитета, центар писмености и очувања историјских тековина.

 А ако се у Сребреници геноцид заиста догодио, или у најмању руку убијање масовнијих размера, да ли је то било последица одговарајуће намере, или тек нечија накнадна замисао?