Умео је Амфилохије понекад да претера. Са друге стране, поставља се питање како се борити против секте и парацркве осим тако што ћеш је изругивати руглу. Не можеш је игнорисати јер је агресивна и наметљива

Индивидуалним акционим планом партнерства, предвиђа се потпуно усаглашавање стандарда оружја, друге војне технике и целокупне војне инфраструктуре у Србији са стандардима НАТО. У тексту документа, а ни било где, не пише, колико ће све то коштати Србију и колико ће се Србија још задужити да би све те обавезе испунила.

Јeстe ли сe, ви који сe нe бавитe тимe, икада запитали како сe код нас дозвољава отварањe рудника ради eксплоатацијe минeралних сировина, а пријe свeга оних сировина којe су опаснe за здрављe човјeка и животну срeдину?

Разуме се да се после свега Црна Гора мора градити на начелима модерне државности као секуларна, демократска, правна држава. Али, пошто Црна Гора није тиква без корена, она се никада не може одрећи свог историјског темеља који је постављен вековима пре настанка модерне државе

 Недавно је завршен пројекат Историчари против ревизионизма, објављивањем Декларације. Пројекат је финансирала амбасада ЕУ у Србији, реализовао га је Крокодил, а главни говорници из Србије били су Дубравка Стојановић и Миливој Бешлин.  У Декларацији има доста тога лепог и паметног, али – имајући у виду њене ауторе и потписнике – она је заправо чисто лицемерје, хипокризија у концентисаном облику

С обзиром на то да су се у околину избациле токсичне, канцерогене, мутагене и тератогене материје са дуготрајним штетним последицама по живи свет, чије је уклањање из животне средине обухваћено многим конвенцијама УН, то су УН морале осудити овакав начин ратовања.

Мој мали допринос покушају да препуцавање и вика пређу у дијалог, гласи: иницијатива за обнову капеле није нова. Она буквално траје од њеног рушења 1972.

Живот Срба на КиМ сваким даном је све гори а да изузев уобичајене кукњаве Београд не чини ништа да свој народ на КиМ заштити. Терор полицијских стркутура над Србима нарочито на северу КиМ је свакодневан

Стварни носиоци покретачког духа Војвођанског клуба су током деведесетих година прошлог века били Веселин Лазић и Слободан Јовановић. Сву делатност су припадници Војвођанског клуба врло слободно вршили у доба владавине Слободана Милошевића.

Земље чланице НАТО носе сваку одговорност за ту агресију, укључујући одговорност за накнаду штете, у износу од преко 100 милијарди долара, као и одговорност за коришћење оружја са осиромашеним уранијумом и других недозвољених средстава за масовно уништавање.