За празну цркву Светог Марка не можемо да кривимо само домаћу власт, додвораваче према Вашингтону и Бриселу, а који нас, пак, уз помоћ Хага и посредством безброј медија подуже лоботомирају усађујући нам НАТО и Си-Ен-Ен истину о распаду СФРЈ и о колективној српској кривици.

Увјерен сам да ће Босном владати Босанци. Модерно поимање нације није засновано на племену или етницитету него на принципу државе. Босна такођер мора имати своје име и презиме, и у еуропску породицу народа, она не може ући тек тако, с надимком који не одражава њен идентитет.

Да су усташе, умјесто да су Србе и Јевреје неселективно убијали, одвајали жене, дјецу и стар(и)це и слали их кућама, онда би то, као и у Сребреници био "геноцид". Овако, то је тек злочин, а и једва да је злочин, пошто се ради о "србочетницима" и "чифутима".

Баш све о све, личи на “теорију завјере”. Али, као што су за нас задужени странци мјесецима уочи рушилачких мартовских протеста у Сарајеву, Зеници, Тузли итд. хушкали против “неспособне и корумпиране власти” и позивали народ да је смијени, сада нам уочи избора отворено сугеришу да би било добро да се власт у октобру промијени.  

Ближе се избори и гледајући по локалним медијима, предизборна кампања је почела. Још увек нико јавно не иступа, већ се пулс грађана тактички опипава. Као и много пута до сада, све је већ виђено и предвидљиво.

СПЦ не морамо поштовати, можемо је осуђивати, чак и ниподаштавати, докле у томе задржавамо меру укуса и достојанства. Али када Цркву прогласимо за веће зло од наркоманије, ми имамо заиста крупан проблем. А управо то чине све оне новине и ТВ станице које не улазе у расправу колико је дрога присутна у школама.

Ако се зна да се на Косову и Метохији за злочине над Србима не одговара наравно да ће пуцати на нас. Ако се на северу покрајине међународна заједница, на папиру статусно неутрална, директно ставља на страну такозване косовске државе, наравно да ће вас охрабрити на сваки злочин.

Током тог рата, мада процене варирају, хрватски фашисти су побили између 300.000 и 700.000 жртава. Хрватска има и више но што је потребно за извињење. Хрвати треба да покажу да се истински одричу прошлости.

Дакле, берлински план да се на једном месту окупе не само будући “победници”, већ и “губитници” предстојећих избора међу Србима, Бошњацима и Хрватима - а не само “народњаци” или само “социјалемократи” - крајње је практичне природе, а могло би се посумњати да се ослања и на искуства из пропасти “априлског пакета” уставних промена у БиХ.

Дакле, мање емоција када је реч о Европи, а више конструктивног приступа, наравно уз пуно поштовање свих наших државних и политичких обавеза, укључујући, наравно, и оне уставне.