Резултати ексхумација масовних гробница су једини corpus delicti сребреничког злочина и они зато морају бити референтна тачка за сваки чињенички утемељени разговор. Апсолутно све је дискутабилно и може бити предмет ревизије осим – Сребренице.

БиХ има „привилегију“ да је „међународни протекторат“, па су све спољне операције овдје малтене легалне. Ако послије оног пресретнутог разговора Вашингтон-Кијев, у којем госпођа подсекретарка САД каже  „Ј...ш ЕУ!“ и „На челу украјинске владе треба поставити Јацека, а не Кличка“, има још ико да вјерује да су немири били спонтани, или је глупак или сарадник.

Испливавава на површину архивска грађа која потврђује о отвореној и систематско-стратешкој сарадњи хрватских усташа и Брозових партизана. Ради се о документованој сарадњи усташа и партизана на простору Гацке долине.

Развлачење проблема оставља простор за сумњу да званичници ЕУ, заправо, намеравају да индиције о умешаности политичара у корупцију искористе за њихово уцењивање зарад постизања својих циљева, а не за стварну помоћ у правцу смањења корупције у БиХ.

Замислили смо се над могућим последицама ревносног рада српског политичког судства. Својим одлукама,  оно очигледно промовише одређену политичку климу, шаље јавности одређене политичке поруке, које путем медија утичу на ширење реваншизма и стварања хаоса.

У Републици Српској су на дјелу два процеса: нараџаста револуција и дјеловање политизираног ислама.

Масовна подршка коју је Милошевић добио почела је да се топи због његовог калкулисања и склоности  закулисним радњама, а и када је постало очигледно да у своје окружење прима људе који немају углед.

Канонско је начело и црквена пракса да оболелог патријарха замењује најстарији по хиротонији или рукоположењу митрополит. Такав је у улози „бљуститеља”, а не патријарха, што значи да је хранитељ или чувар патријарашких права док је спречен да их спроводи.

Урбаном развоју и економском снажењу ове старе косовске вароши доприносило је највише то што је смештен у самом средишту богате рударске области.

По пуштању на слободу Биљана Плавшић заслужује сваки обзир и сваку заштиту од државе. Није овде реч о личним симпатијама, већ о минимуму националног и државног достојанства које треба васпоставити.