Pošto su se srpske političke strukture pravile da Kosovo nije predočeno kao uslov, sada se prave da tako nešto ne čuju, ocenjujući takve zahteve kao "neprihvatljive". To je kao kada je detetu "neprihvatljivo" da mora da uradi kako mu roditelji kažu.

Reis-ul-ulema Cerić i njegov domaćin, muftija Zukorlić, kao diskriminaciju doživljavaju upravo nastojanje države da se prema svim svojim građanima muslimanske vjeroispovesti, a ne samo prema onima koji slijede njih dvojicu, odnosi s jednakim uvažavanjem.

Sigurno da pada u oči izuzetno angažovanje Nemačke u poslednjim događajima na Kosovu. Te komandant KFORa – Nemac, te dodatni kontingent nemačkih vojnika, te portparol KFOR-a sa problematičnim izjavama – Nemac, te sprečavanje održavanja sednice SB UN.

Pogledajmo samo reakcije na proces protiv Radovana Karadžića koji se danas ponovo nastavlja. Višemesečno odlaganje i desetine hiljada evra koje je kao dodatnu pomoć uspeo da dobije taj bosansko-srpski optuženik, izaziva nerazumevanje kod mnogih.

Ipak, jasno je da, prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja, više od četiri petine građana RS nije za učlanjenje BiH u NATO, a smatrati neodgovornima sve te ljude, u najmanju ruku, predstavlja čist bezobrazluk.

Jasno je da se ne može očekivati ništa dobro od vlade koja je svojevremeno proglašavala svetsku ekonomsku krizu za razvojnu šansu Srbije, a sada istu koristi kao izgovor za sve svoje promašaje. Kao i sve dosadašnje, ona prodaje bajku o raju na zamlji, kada Srbija bude primljena u EU članstvo.

Danas milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hodi po zemlji?

S obzirom na geografske karakteristike, Kosovska Mitrovica je još od najranije prošlosti smatrana kosovskom kapijom na Ibru i Sitnici. Prirodnom kapijom koja je bila svojevrsni zaštitni bedem od neprijateqskih upada ka severnim srpskim posedima u Raškoj.

To što na Balkanu svi optužuju sve za sve pre svega ne znači da „niko nije kriv ni za šta“, a još manje znači da su „svi podjednako krivi za sve“. U događajima koji su obeležili proteklih dvadeset godina neki narodi i neki političari povlače veću odgovornost od drugih.

Zato već vidim razočaranje u Sarajevu kada još jednom i od Vučića čuju, a i šta bi drugo, da "Beograd podržava Dejtonski sporazum i da će poštovati svaki ravnopravan dogovor entiteta i naroda u BiH". A "kao biber po pilavu" doći će vest da, ako im neposredno ne preti "Krim u BiH", primer Ukrajine stabilizuje dejtonski status Srpske u BiH.