Šešeljeva isključivost, Draškovićeva prevrtljivost i Nikolićeva nesposobnost da se prvenstveno prema samom sebi odredi ostavljaju suviše manevarskog prostora trenutnoj vladajućoj postavi da se i dalje samouvereno i bahato ponaša.

(Iz Arhive NSPM-a)

I sinoć kad smo odlazili od njega tražeći blagoslov, svojom već iznemoćalom rukom zakrstio je vazduh savršeno spokojnim i sigurnim pokretom da se činilo da će taj krst ostati tamo zauvek.

Sve što su do sada Srbi bili naterani da urade dobilo je smisao. Oni su samo karta na kockarskom stolu svoje države i Evropske unije i to izgleda ona sitna, najmanje vredna, sa kojom ne znate šta ćete kada vam u kockanju padne pa želite što pre da je se otresete.

Ovo je rad na osnovu sačuvane arhivske građe i napisanih knjiga koje u svojim delovima osim bitaka obuhvataju i segment ratnog stradalaštva po logorima.. 

Rezultat izbora još uvek je nepoznanica, ali nezavisno od toga pokušaj primene standardne tehnologije „obojene revolucije,“ da bi se vaninstitucionalno uticalo na ishod, u Republici Srpskoj je doživeo moralni i politički krah.

Kao što reče pesnik za Boga da bi više voleo da Boga nema, pa da dođe, nego da ga ima, a da ne dolazi – u ovoj prilici moglo bi se reći da je bolje da Srba i srpskih zemalja ima, pa da ih ne priznaju, nego da ih nema. a da su priznati.

Ali, papa Benedikt po svaku cenu hoće da obnovi rimsku imperiju. Ne daje nikakave koncesije anglikanskoj zajednici, već hoće da zauvek održi srednjevekovni rimski centralistički sistem. Čak iako to onemogući jedinstvo hrišćanskih Crkava u fundamentalnim pitanjima.

„Kosovo“ nije nezavisno (u pravom smislu) kako de jure, tako ni de fakto. Može se slobodno reći da je to „Kosovo“ (kao i kosovski Albanci) imalo više autonomije i prava u okviru SFRJ i SRJ, nego sada kada je navodno „nezavisno“.

Krah srebreničke rezolucije u Kanadi i ozbiljno odugovlačenje Ganićevog procesa u Londonu, mada je bošnjački establišment bio ubeđen da će oba pitanja vrlo glatko i na zadovoljavajući način rešiti, služe kao poruka i opomena.

Gotovo sva domaća i inostrana istraživanja pokazuju da Dodik, Željka Cvijanović i SNSD, sa DNS-om i SP-om, imaju veću ili manju prednost nad kandidatima i listama Saveza za promene, ali ne toliku da rezultat ne bi mogao biti tesan.