Niko u svetu nema problem sa državom kao ozbiljnim igračem u privredi, niti sa idejom da država bude vlasnik preduzeća. U Srbiji, na pomen takve ideje kreće salva napada u kojima se pominje uvek isti argument, da su državna preduzeća rak-rana srpske privrede. 

 Bez obzira na slatkorečivost domaćih i inostranih političara koji često gostuju u Srbiji, njihove reči u pogledu pristupanja Srbije EU imaju malu ili nikakvu obavezujuću snagu. Toliko je izlizano uveravanje o ‘evropskom putu’ ili ‘evropskoj perspektivi’ Srbije da su navedene reči odavno postale trula daska. 

Zamisao da ekonomska povezanost smanjuje sklonost ka ratovanju i povećava cenu oružanih sukoba ima određenu težinu, ali ne i neupitnu. Setimo se samo bivše Jugoslavije. Nacionalizam zna da igra mnogo značajniju ulogu od ekonomske cene i posledice rata. EU je imala snažan uticaj na stabilnost u Evropi, ali taj uticaj ne treba da se preuveličava. Monetarna integracija i predoziranost izbeglicama u EU ubrzano postaju podlogu za raznovrsne ekonomske i političke trzavice i otvorene sukobe

Usvajanjem zakona o komunalnim delatnostima doći će do velikog poskupljenja komunalnih usluga, otpuštanja radnika iz javnih komunalnih preduzeća, uz istovremeno znatno opadanje kvaliteta komunalnih delatnosti, jer zakon predviđa da privatne firme koje putem koncesije ili javno-privatnog partnerstva uđu u ovaj sistem mogu i da ispostavljaju građanima Srbije račune za svoje usluge, tj. da ih naplaćuju.

Radilo se, prema mišljenju Varufakisa, o gigantskoj hijerarhijski organizovanoj korporaciji kojom upravljaju tehnokrate čiji je zadatak bio da sve depolitizuju i da se minimalizuju konflikti.

Dakle ovde je narušena svrha valutne klauzule kao takve jer je došlo do ozbiljnog poremećaja ekvivalentnosti uzajamnih davanja na štetu građana a u korist stranih banaka u Srbiji. Time će građani vratiti ne samo kupljeni stan nego dva ili više stanova.

Dakle, kako svet postaje složeniji i nagrade za vrhunske kognitivne sposobnosti se povećavaju, tako siromašni roditelji postaje sve veća prepreka društvenoj pokretljivosti. Jaz između bogatih i siromašnih raste već u vaspitavanju dece.

Koja firma ima toliko novca u delatnosti koja je navedena kao uslov? Prst se upire u “MK grup” Miodraga Kostića. Šta znamo o takozvanom kralju šećera? To da je 2002. godine kupio tri šećerane za 9 evra i da se te privatizacije nalaze na onom famoznom spisku “24 sporne”.

Sada, 12 godina posle je sasvim jasno da neki „službenik koji je prošao obuku za poslove platnog prometa“ ne može ni posle 12 godina da radi ono što su radili službenici SDK.

Kad smo kod GSP Beograd, osvrnuo bih se i na Predlog plana poslovanja ovog javnog preduzeća. U tom Predlogu planirana je nabavka specijalizovanih vozila za transport hrane u iznosu od 8,2 miliona dinara. Da li če to GSP u narednoj godini da počne da se bavi i dodatnom delatnošću ili je u pitanju greška?