Priče o otpuštanjima i bedi, ponavljaju se širom Srbije. Stopa nezaposlenosti u zemlji je jedna od najvećih u Evropi – 27% u februaru (2013) , sudeći po podacima Evropske Unije. Pokrajina Vojvodina kao žitnica i domaći teren za firme kao što su „Agrohem“ i „Fidelinka“ je jedan od najteže pogođenih regiona.

Investicioni fondovi, uvek spremni na saradnju, ipak su se snašli. Krajem 2005. Advent je prodao svoj deo BTC-a islandskom fondu Novator za 300 miliona evra, koji će ga kasnije preprodati za mnogo više i nastaviti da otpušta zaposlene.

Istina glasi: ''Nije cena nečega onoliko koliko to nešto vredi, nego koju najnižu cenu je prodavac državnih resursa spreman da prihvati.''

 Za razliku od mnogih aktera na političkoj sceni, koji su u odnosu na 2010. godinu za 180 stepeni promenili stavove o prodaji Telekoma, pa su najveći protivnici sada najveći zagovornici privatizacije i obrnuto, ja sam i tada i sada apsolutno bio protiv te privatizacije.

 Po svoj prilici će se zarada Telekoma, koja danas hrani penzionere, zaposlene u zdravstvu, školstvu, kulturi, telekomunikacijama, zahvaljujući ljudima na čelu Srbije, potrošiti negde tamo daleko.  

Mišljenja smo da svako preduzeće treba prodati, uključujući i Telekom Srbija pod uslovom da se dobijena sredstva ulože u ekonomsku aktivnost koja donosi veću sadašnju i buduću dobit.

Ono što plaši zaposlene u Telekomu Srbija, zbog čega su sindikati odlučno protiv prodaje, je iskustvo iz Hrvatske gde je nakon privatizacije iz kompanije otišlo 10.000 ljudi. Sindikati u Hrvatskoj upozoravaju da se, zajedno sa zaposlenima, iz ove kompanije iseljavaju i poslovi koje je nekada obavljao HT.

Pre moderne imali smo predmoderno, tj. tradicionalno društvo u kojem je religija formirala tadašnji pogled na svet, a istina je apsolutna i ona se formirala i objašnjavala religioznim učenjima. Religija i tradicija predstavljaju regulatore društvenog života.

Trebamo se prisetiti da su i robovi imali želju, da nešto materijalno, stvoreno krvlju i suzama, ostave potomstvu. Zapitajmo se, šta to mi ostavljamo našim potomcima? Jesmo li mi bez želja i ljubavi prema njima? Sem dužničkog i kolonijalnog ropstva, da li im još nešto ostavljamo?

Ono malo raspoloživih sredstava ne bi trebalo trošiti za subvencionisanje bogatih stranih investitora, već ga usmeriti tamo gde može najbrže dati najveće efekte. A to je poljoprivreda, za čijim proizvodima postoji tražnja na evropskom, a posebno na ruskom tržištu