Stanovništvo Srbije svoje ljudsko pravo na bezbednu vodu može sačuvati samo ako nastane masovni socijalni pokret koji će uspeti da  odbrani naše resurse od agresivnog nastojanja privatnih  korporacija, da ih pretvori u izvor zarade

Prosečan broj ponuđača u postupcima javnih nabavki i na tenderima lokalnih javnih preduzeća i ustanova lane jedva da je prelazio jedan. Pre deset godina, prosečan broj ponuđača po tenderu iznosio je 3,2

U prethodne dve decenije u Srbiji promenilo se sedam premijera različitih političkih opredeljenja, ali za sve njihove vlade zajedničko je da su vodile pogrešnu ekonomsku politiku – koja nije u interesu većine građana Srbije

Vlada Republike Srbije sve vreme pokušava da ubedi građane da su „mere preduzete na planu ekonomije dobre, uspešne i da imaju pozitivan rezultat i na životni standard, na razvoj i rast ekonomije“. Da li je to baš tako i da li je ono što priča vlast istina ili obmana?

Država koja misli bi, već od juče, trebalo da se priprema za novo vreme i nove rizike koji će dolaziti različitim kombinacijama političkih, ekonomskih, klimatskih i zdravstvenih činilaca

Posledice takve politike su sistematsko pogoršavanje položaja radničke i srednje klase u razvijenim državama, ubrzani rast socijalnih nejednakosti i urušavanje socijalnih funkcija država

U Srbiji i još nekim zemljama siromašni domaći poreski obveznici pružaju novčane podsticaje bogatim inostranim vlasnicima kapitala, uz sumnjive neto efekte po Srbiju, jer pletači kablova i čarapa ostaju i dalje pletači

 Otkud tako negativan odnos prema privatizaciji pa su se francuski liberali, komunisti, Sarkozi i Le Penova, udružili u stavu da ne treba „prodavati porodično srebro“, kada nas u Srbiji predstavnici vlasti, MMF-a i liberalni ekonomisti godinama ubeđuju da je izlazak države iz vlasništva ključna mera ekonomske reforme?

Svaki pokušaj odgovora  na pitanje da li treba prodati Komercijalnu banku, prethodno mora da dogovori na pitanje „ kakav bankarski sistem uopšte želimo“. U ovom tekstu sva druga, inače  legitimna pitanja, ostavljam po strani

Rasprava o savremenoj problematici PKB uključuje i poseban osvrt na istorijsku genezu porekla poljoprivrednih kombinata, koja se poklapa sa trendom razvija ovakve organizacione forme agroprivrede u najrazvijenijim zemljama od sredine 20. veka. Na kraju moglo bi da se postavi pitanje: ,,nije li prodaja PKB uporediva sa prodajom porodične srebrnine"?