Ciljevi sankcija SAD NIS-u - udar na uspešnu pančevačku rafineriju, otkup i prodaja firme drugom kupcu i prekid čvrste energetske veze Rusije i Srbije

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

Razlog je većinsko rusko vlasništvo u jedinom prerađivaču nafte u Srbiji, pa, po mišljenju odlazeće ekipe iz Bele kuće, i prema ovom uspešnom preduzeću treba primeniti sankcije kakve su na snazi prema firmama čije se poslovanje odvija u najprostranijoj zemlji na svetu. 

Svejedno što poslovanje rafinerije gotovo da ni ne dotiče Rusiju, a od krucijalnog je značaja za Srbiju, gde se delatnost, bezmalo u celosti, obavlja i gde se plaćaju porezi.

Uvoz sirove nafte

Obrazloženje da se sankcije primenjuju kako bi se sprečilo da (ruski) vlasnici dobit prenesu u matičnu zemlju i tako pomognu uvećanju kapitala kojim Moskva finansira ratovanje u Ukrajini ne deluje uverljivo. U dosadašnjih 15 godina rada u novoj vlasničkoj strukturi, dobit je uvek ulagana u razvoj. Štaviše, novi vlasnici su redovno investirali još i dodatni kapital. Upravo snažnim i dobro osmišljenim ulaganjem, rafinerija je od stare i prevaziđene postala jedna od modernijih u Evropi.

Naravno, nijedna veća kompanija ne želi da se liši poslovanja sa američkim partnerima ili izgubi pristup američkom, daleko najživljem tržištu. Praktično, Vašington ovom odlukom sve, ne samo američke, dosadašnje ili potencijalne partnere, pre svega dobavljače sirove nafte, odvraća od saradnje sa pančevačkim prerađivačem, koji od 4,5 miliona tona godišnje prerađene nafte najviše milion tona pribavi sa domaćih naftnih polja, dok sve ostalo uveze preko Jadranskog (nekada Jugoslovenskog) naftovoda. 

Ovaj naftovod od Omišlja na Krku transportuje "crno zlato" prema pet nekadašnjih rafinerija (Rijeka, Sisak, Slavonski Brod, Novi Sad, Pančevo), od kojih već duže vreme radi samo jedna. Nisu realna nadanja da će se evropske kompanije oglušiti o indirektnu naredbu sa druge strane Atlantika, mada ekonomije i najmoćnijih zemalja Evropske unije već duže vreme posrću baš zbog političke nesamostalnosti Starog kontinenta i prihvatanja svih naređenja Bele kuće, čak i onih koja direktno vode u minus.

Jadranskim naftovodom

Jadranski naftovod izuzetno je uspešna firma kojoj je transport sirove nafte prema Srbiji osnovni posao. Tek nakon što su uvedene sankcije prema saradnji sa ruskim firmama, počeo je protok nafte prema Slovačkoj i povećan je prema Mađarskoj, dok se u perspektivi može još računati na češke rafinerije. 

Prošle godine je prosledio oko tri i po miliona tona ka Srbiji, sedam ka Mađarskoj, dve prema Slovačkoj i nešto prema rafineriji u Rijeci. Prihodovao je oko 154 miliona evra, a neto dobit 435 zaposlenih iznosila je čak 53 miliona evra. 

Raspolaže i kapacitetima za skladištenje oko dva miliona tona sirove nafte i pola miliona tona prerađenih destilata, dok u firmi ističu da bi uz malo ulaganja kapacitet naftovoda mogli da povećaju na 24 miliona tona godišnje. Nadaju se da će naredne godine sklopiti posao sa češkim rafinerijama, što bi podrazumevalo i ulaganje u proširenje kapaciteta.

Međutim, i njima je jasno da bi u slučaju prestanka sankcija partneri iz Mađarske u najboljem slučaju prepolovili nabavku jadranskim pravcem, a Slovaci bi verovatno još više smanjili. Pančevo je daleko najsigurnija destinacija, mada i u Srbiji nameravaju da se izgradnjom naftne spojnice do Budimpešte oslobode zavisnosti od JANAF-a. 

I Mađari su se bunili na visoku cenu usluge transporta ovom trasom, a i iz srpskih naftnih kompanija mogle su se čuti prigovori na istu nadoknadu. JANAF ima jasan poslovni interes da nastavi transport, ali je teško očekivati da će firma u državnom vlasništvu izlaziti iz generalne političke orijentacije države Hrvatske. Drugim rečima, nisu realna nadanja da neće uslišiti volju sa drugog kontinenta.

Prepoloviti broj zaposlenih

Razmotrimo kako će, po svemu sudeći, izgledati situacija na srpskom naftnom tržištu nakon 15. januara, naravno, ako u međuvremenu ne dođe do nekih promena. Prva dva-tri meseca snabdevenost će biti kao i do sada. Država Srbija, a i sama rafinerija i veći potrošači imaju određene rezerve i one će se trošiti dok ne presahnu. 

No, blizu tri četvrtine derivata na pumpama su iz Pančeva, dok jednu četvrtinu čine uvezeni derivati iz inostranih rafinerija. Posle 15. januara, uvoz bi se znatno uvećao, bar utrostručio. Eventualne nestašice ne bi trebalo da budu prevelike, ali je lako moguće da se u blažoj panici cene goriva nešto uvećaju.

Efekat američke zabrane najviše će se osetiti na pančevačkoj rafineriji. Moći će da računa na sirovinu sa domaćeg tržišta i na ono što se prošvercuje. Teško da će imati nafte dovoljno i za polovinu dosadašnje prerade od četiri miliona tona, a svakako će biti izuzetno teško da sačuva i ono malo izvoza u Rumuniju, Bugarsku i BiH. Za drastično umanjen rad, realno govoreći, biće dovoljna i četvrtina sada zaposlenih.

Udar

Udar na pančevačku rafineriju i jeste cilj. Formalno obrazloženje za grubu intervenciju pronalazi se u sukobu na evropskom istoku. Čini se da mnogima smeta baš uspešan razvoj kompanije, od zaostalog siročeta do prerađivača koji po kvalitetu prerade spada u prvi evropski divizion. Još više smeta što se preporod dogodio od kada je većinsko vlasništvo rusko i tako se pokazalo da, suprotno ustaljenom verovanju, u ovoj velikoj zemlji ima prvorazrednih i tehnologa i upravljača.

Uporedo sa najavom uvođenja sankcija, podstaknuta je i priča da bi bilo dobro vlasništvo nad NIS-om, time i rafinerijom, vratiti u "srpske ruke", pošto aktuelni vlasnici izvlače (pre)veliku zaradu. Pri tome se potpuno ignoriše poslovna situacija Naftne industrije Srbije pre dolaska stranaca, dok je bila u vlasništvu države Srbije. 

Podsetimo se, mada nije bilo nikakvih zabrana, povremeno je bilo nestašice, kvalitet goriva bio je uočljivo slabiji od ponude konkurenata. Tehnologija prerade bila je decenijama zaostala i firma je dugovala oko milijardu evra. Nije bilo osnova ni da se pomisli na osavremenjavanje.

Malo tržište, bez sirovina

U takvoj situaciji jedini izlaz bio je ulazak stranog kapitala. Pokojni premijer Zoran Đinđić je pokušao da privuče vodeće američke rafinerije, svakako najbolje u svetu. Pola vlade je otišlo u SAD da uspostavi bližu ekonomsku saradnju, prvenstveno da nađe partnera koji bi ulaskom u suvlasništvo revitalizovao srpsku naftnu industriju. Ameri su u dve rečenice odbili - nemate sirovine i malo ste tržište, bilo je kratko objašnjenje njihove totalne nezainteresovanosti.

Nešto kasnije kupac je pronađen u kapitalu iz Rusije. Osim 400 miliona evra, prihvatio je i da nadoknadi blizu milijardu evra gubitaka, kao i da ulaganjem ojača firmu. Uložio je još milijardu evra, izgradio kompaniju u rangu evropski modernijih i, naravno, sada ubira profit, ali i nadalje znatan deo zarade investira u dodatno tehnološko usavršavanje firme.

Galama

Izvesnih slabosti u kupoprodajnom ugovoru bilo je u nepotrebnom davanju kupcu na korišćenje nalazišta termalnih voda i plaćanju rudne naknade od samo tri odsto, koliko je po zakonu iznosila u vreme aranžmana. Tek kasnije je povećana na sedam odsto, ali se ruska strana kupoprodajnim ugovorom obezbedila od rasta ovog nameta, što je, inače, svetska praksa. Zaboravne treba podsetiti da u vreme dok je NIS bio srpska državna firma rudna naftna naknada uopšte nije bila ni definisana, pa se nije ni plaćala.

Američku sankciju prema pančevačkoj rafineriji prati obnavljanje galame kako bi rešenje bilo u "vraćanju NIS-a Srbiji i Vojvodini". Od američkog ambasadora Hila do zaboravljenih provincijalnih političara, svi su horski uzviknuli da se povrati dosta neprecizno "domaće vlasništvo". 

Prvi cilj je da se izuzme iz neočekivano uspešnog ruskog vlasništva, prećutkuje se poslovanje kompanije dok je bila državna. Ili je, možda, cilj da se dobra firma otkupi i potom proda drugom kupcu i tako prekine čvrsta energetska veza Rusije i Srbije, kako je, u nevešto prikrivenoj formi, poželeo i američki ambasador Hil, a potom horski graknula i gomila likova koji pokušavaju da preko političkog aktivizma za sebe nešto ućare.

(021.rs)