Srpske akcize i evropski benzin

Srbija je 3. januara ukinula zabranu uvoza naftnih derivata, tako da od početka godine svaki registrovani uvoznik nafte može slobodno da uvozi i derivate, odnosno benzin i dizel, a ne kao do skora samo sirovu naftu, koja je potom morala da se prerađuje u postrojenjima NIS-a. Akcize za ove proizvode su određene prema kvalitetu goriva, tako da su one veće na goriva evrokvaliteta, bez obzira da li se ona uvoze ili ih proizvodi NIS. Na goriva „neevropskog kvaliteta“, dizel D2 i benzin BMB 95, koje se u Evropi više ne proizvode, dok se još uvek proizvode u rafinerijama NIS-a, određene su niže akcize. Odluka da se na goriva različitih kvaliteta odrede različite akcize, izazvala je međutim poskupljenje kvalitetnijih goriva, oštre proteste privatnih naftaša i stranih naftnih kompanija, i ljutnju Evropske komisije, zbog čega će ova odluka najverovatnije biti izmenjena. U Evropskoj uniji smatraju da su ovim potezom diskrimisane evropske kompanije u korist NIS-a i da je prekršeno više članova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dok su predstavnici naših Vlasti to do sada više puta demantovali.

Srbija je 3. januara ukinula zabranu uvoza naftnih derivata, tako da od početka godine svaki registrovani uvoznik nafte može slobodno da uvozi i derivate, odnosno benzin i dizel, a ne kao do skora samo sirovu naftu, koja je potom morala da se prerađuje u postrojenjima NIS-a. Akcize za ove proizvode su određene prema kvalitetu goriva, tako da su one veće na goriva evrokvaliteta, bez obzira da li se ona uvoze ili ih proizvodi NIS. Na goriva „neevropskog kvaliteta“, dizel D2 i benzin BMB 95, koje se u Evropi više ne proizvode, dok se još uvek proizvode u rafinerijama NIS-a,  određene su niže akcize.

Ministarstvo finansija je u pismu Delegaciji Evropske unije u Srbiji navelo da različite akcize na domaće i uvozne naftne derivate nisu u suprotnosti sa direktivama EU i SSP-om, a da je višeakcizna politika na snazi u više zemalja EU (Austrija, Belgija, Luksemburg, Holandija, Nemačka, Španija, Francuska i Švedska). Državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije naveo je da u EU ne postoji zabrana uvođenja različitih akciza za različite vrste benzina i dizela, i da su akcize na gorivo u Srbiji u skladu sa direktivama EU, dok su izPrivredne komore Srbije stigla uveravanja da izemlje regiona imaju različite iznose akciza, i da su u njima akcize niže na naftne derivate koji se koriste u primarnoj proizvodnji i poljoprivredi.

Prema objašnjenjima pojedinih sručnjaka, država ima pravo da utvrdi različite iznose akciza na različite tipove benzina, sve dok su ti iznosi iznad minimuma propisanog direktivama Evropske unije, koje uređuju akciznu politiku, koje propisuju osnovicu, obveznike i minimalan iznos akcize. Poštovanje tih pravila je jedina obaveza zemalja članica koje mogu da se opredele da utvrde različite iznose akciza na različite tipove benzina. Kada je reč o benzinima i o dizel gorivu, važeći iznosi akciza na naftne derivate u Srbiji su viši od tog propisanog minimuma.

Vlada Srbije je dakle, bar u ovom pitanju postupila sasvim regularno, ali to međutim nije nimalo ubedilo Evropsku komisiju, niti domaće medije, koji su , potpomognuti uvozničkim lobijem, ponovo aktivirali antirusku kampanju, gde se čak i pitanje benzina stavilo u kontekst izbora Evropa ili Rusija[1].Pitanje akciza se tako podiglo na nivo kočenja ili nastavka evrointegracija, dok su ministri poput Božidara Đelića na prvi znak nezadovoljstva EU akciznom politikom, požurili da odlučno demonstriraju svoju poslušnost i najavili neizbežno ispravljanje ove odluke.

Ipak, o čemu je zapravo problem nedavno je sasvim jasno objasnio Rako Ković, generalni sekretar Udruženja benzinskih stanica Srbije, u listu „Danas“. [2]Ković je naveo da je država, u stvari, liberalizovala samo uvoz naftnih derivata evropskog kvaliteta, dok se dizel D-2 i motorni benzin BMB 95, koji nisu evropskog standarda, mogu kupovati i dalje samo kod NIS-a (jer se u Evropi ne proizvode) Time je i NIS zaštićen dok ne izvrši modernizaciju rafinerija u Pančevu i stekne konkurentsku sposobnost. Ono što je važno je da ova dva derivata čine oko 30% ukupne potrošnje goriva u Srbiji, a u poljoprivrednoj sezoni čitavih 50%. Pošto je udeo ovih derivata u tržištu Srbije toliko veliki, nijedna benzinska pumpa u vlasništvu privatnih vlasnika ili stranih kompanija poput MOL-a, OMV-a i drugih ne može da bude bez njih. Ove kompanije međutim nisu zadovoljne cenama po kojima od NIS-a dobijaju goriva lošijeg kvaliteta. Zbog toga one nisu spustile cene uvoznih derivata, na kojima inače imaju zaradu od 15 do 17 dinara po litru, da bi zaradom na toj strani pokrili nepovoljne cene koje dobijaju od NIS-a za goriva dizel D-2 i BMB 95. Ceo problem se dakle krije u nezadovoljstvu stranih naftnih kompanija i domaćih vlasnika privatnih pumpi, što se u Srbiji i dalje prodaje gorivo koje je jeftinije od uvoznog, čime oni gube značajan profit.

Ipak, o čemu je zapravo problem nedavno je sasvim jasno objasnio Rako Ković, generalni sekretar Udruženja benzinskih stanica Srbije,  u listu „Danas“. Ković je naveo da je država, u stvari, liberalizovala samo uvoz naftnih derivata evropskog kvaliteta, dok se dizel D-2 i motorni benzin BMB 95, koji nisu evropskog standarda, mogu kupovati i dalje samo kod NIS-a (jer se u Evropi ne proizvode) Time je i NIS zaštićen dok ne izvrši modernizaciju rafinerija u Pančevu i stekne konkurentsku sposobnost.

Da je problem u profitu potvrđuju i žalbe iz EU, koje naglašavaju da su „akciznom politikom diskriminisane kompanije iz EU“[3], a ne treba sumnjati da će ovo pitanje biti rešeno ponovo na štetu građana Srbije. Niže akcize na benzin BMB 95 i dizel D2, koji se koriste u primarnoj proizvodnji i poljoprivredi, doprinose nižim cenama finalnih proizvoda, što pozitivno utiče na privredna kretanja i na inflaciju u zemlji. Međutim kako navodi „dobro obavešten izvor lista Danasa iz Vlade Srbije“, ako EU bude insitirala na ukidanju „dvojnih“ akciza neće biti puno prostora za manevre, te se može očekivati da se niže akcize povećaju. U tom slučaju će doći do povećanja i cena „neevropskog“ benzina, što će verovatno dovesti do porasta zacrtanog iznosa inflacije, jer bi se automatski povećale cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda[4].

Odluka o povećanju akciza ne gorivo neevropskog kvaliteta imala bi dakle veoma štetne posledice, ne samo po NIS, već i na ukupnu ionako očajnu ekonomsku situaciju u zemlji. To naravno domaće kolonijalne službenike mnogo i ne brine. Oni će u svakom slučaju kupovati samo „evropski“ benzin.