недеља, 28. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Литванија сачинила своју верзију преговарачког оквира за Србију, различиту од немачко-британске
Хроника

Литванија сачинила своју верзију преговарачког оквира за Србију, различиту од немачко-британске

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 12. децембар 2013.

БРИСЕЛ - Литванија је сачинила своју верзију преговарачког оквира за Србију, која садржи знатно мање условљавања по питању Косова, него немачко-британски “нон-пејпер” о коме се раније расправљало, сазнајеТанјуг из бриселских дипломатских извора.

Немци и Британци су у “нон-пејперу” (неформалном документу) из септембра ове године тражили да се у преговарачкој платформи напредак Србије у европским интеграцијама формално веже са напретком у нормализацији односа Београда и Приштине.

Литвански предлог, у који је Танјуг имао увид, предвиђа много мање стриктне везе између напретка у преговорима и напретка у нормализацији.

“Србија пре учлањења у ЕУ треба да оствари свеобухватну нормализацију односа са Косовом”, пише у документу који је Литванија, као председавајућа ЕУ, дипломатским каналима ових дана проследила земљама чланицама.

То је по Србију много повољнија формулација од оне у немачко-британском нон-пејперу” у коме се тражи да нормализација буде “потпуна” и да има “правно-обавезујући карактер”.

Аналитичари у томе виде еуфемизам за пуно признање Косова од стране Србије, док је литвански контрапредлог знатно флексибилнији.

Друга, ништа мање значајна литванска иновација у односу на нон-пејпер односи се на улогу поглавља 35, које се односи на процес нормализације, у преговарачком процесу.

Немци и Британци траже да се ово поглавље, које ће бити отворено међу првима, а затворено међу последњима, хоризонтално увеже и за сва остала поглавља, тако да сваки корак у европским интеграцијама буде условљен корацима у нормализацији односа са Приштином.

Ово би, како је новинарима раније објаснила шефица преговарачког српског тима Тања Мишчевић довело до тога да Приштина де факто постане трећа страна у преговорима Београда и Брисела.

Литвански предлог, међутим, каже да ће питање нормализације бити разматрано “пре свега, мада не искључиво” у поглављу 35, што подразумева слабије везе косовског питања са другим поглављима.

Која ће од ове две варијанте превагнути зависи од шефова европских дипломатије који ће се почетком следеће недеље окупити у Бриселу на састанку Европског савета.

“Дебата још траје, и трајаће до последњег часа”, каже Танјугов дипломатски извор.

Иако је већина чланица склонија литванском предлогу, овај извор подсећа да се одлуке у Савету доносе консензусом свих 28 чланица.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер