Nemačka štampa: Kina načinila izbor između evra i dolara

Kina poslednjih nedelja prodaje velike partije američkih dolara iz svojih deviznih rezervi i kupuje evro. Ovu vest aktivno komentarišu finansijski analitičari u čitavom svetu. Stručnjaci smatraju da Kina sa njenim deviznim rezervama od tri triliona dolara već je potvrdila mesto važnog faktora koji određuje kretanja u svetskoj ekonomiji i utiče na donošenje političkih odluka.

Prema ocenama zapadnih finansijskih eksperata, banka Kine prodaje do dve milijarde američkih dolara dnevno i trećinu njih prebacuje u evro. U kontekstu delovanja finansijskih vlasti Kine na kupovini evropske valute na tržištima nastavlja da raste kurs evra.

Saznalo se da se u poslednje vreme obim američkih hartija od vrednosti koje poseduje Kina smanjio. Do sada je Kina bila drugi posle Japana posednik hartija od vrednosti SAD. Ipak, tendencija promene finansijskih prioriteta Kine u stranu Starog sveta jača, istakao je za Glas Rusije dopisni član RAN Vasilij Mihejev.

- „Planovi Kine za diverzifikaciju strukture zlatnih i deviznih rezervi imaju kako finansijski, tako i politički karakter“, smatra Vasilij Mihejev. „Kupovina evra je povezana sa time što Kina namerava da podrži ekonomiju zone evra, kupi u naredno vreme deo državnih obligacija posle restrukturizacije grčkog duga. Takođe ona je usmerena na pružanje pomoći ekonomija Španije i Portugalije, koje mogu da se nađu u sličnom položaju.“

Bez obzira na povoljne ugovore, potpisane u toku nedavne posete premijera Državnog saveta Kine Venga Đijabao zemljama Evrope i nove izjave Pekinga o tome da ona neće dati slabim evropskim ekonomijama da potonu, u samim evropskim prestonicama na poslednje korake Kine gledaju protivrečno. Treba shvatiti da Kina ne deluje nesebično, pisao je, na primer, jedan od vodećih nemačkih listova.

Kina je zainteresovana ne samo za ukidanje embarga za isporuku oružja evropske proizvodnje i dobijanje savremenih tehnologija, već i za jačanje ekonomskog i političkog uticaja u Evropi. Spasavajući Grčku od bankrota i pružajući joj neophodne kredite, Kina je uspela da uđe u strateške grane te zemlje – turističku i saobraćajnu. Sasvim je moguće da takva perspektiva čeka i druge evropske zemlje koje osećaju teškoće, smatraju evropski politikolozi.

Koliko će brzo rasti ekonomski i politički uticaj Kine u Evropi, i kako će se ponašati evropski političari ako budu vezani kineskim kreditima? U svakom slučaju, već sada donedavno omiljenu temu evropskih novinara o kršenju ljudskih prava u Kini utišavaju usklici o ekonomskim šansama na ogromnom kineskom tržištu – podvlači nemačka štampa, komentarišući posetu kineskog premijera Nemačkoj.

(Glas Rusije)