Visok rang organizatora i gostiju izložbe u Trondhajmu svedoče da je projekat hrvatskih autorki veoma ozbiljno zamišljen, a njegovu dalju realizaciju dovela u pitanje reakcije srpska zajednica u Norveškoj, koja je odlaganjem izložbe u Oslu postigla značajan uspeh.

Šta da radi srpska strana kada pred sobom ima protivnika koji koristi dvoglavi metod borbe protiv srpskih interesa na Kosovu i Metohiji? Mogla bi da se samouverava da albanska upotreba takvih sredstava neće dovesti do njihovog cilja.

Hrvatska je do sada imala veliku podršku partnera iu EU, koji su joj radi ulaska oprostili čak i etničko čišćenje Srba u „Oluji“, ali istovremeno za završavanjem procesa njenog prijema,počeli su da stižu i računi koje treba platiti, i to državnom imovinom, koja je, poput Grčke, sada stavljena na rasprodaju. 

Na ulice Pariza izašlo je tim povodom ne „desetine hiljada“, već mnogo više – svetski mediji javljaju da je na demonstracijama bilo najmanje 350 000 ljudi, što je procena policije, dok organizatori tvrde da ih je bilo čak 800 000.

A o nikada ničim dokazanoj mantri o EU, koju većina naših političara neprestano ponavlja, odnosno o stavu da „zbog realnosti“ Srbija treba da žrtvuje samostalnost, Ustav, teritoriju i građane, a sve radi „dobitka“ koji je u stvari gubitak na svim poljima, ne vredi trošiti reči.

„Novopečeni“ kritičari Ćosića ili ne razumeju šta je sistem ili ne razumeju šta je država. U svakom slučaju, mnogi za i od ideologije žive, ali su retki oni koji poput Ćosića, zbog iste, stavljaju glavu na panj savremenih ideologa.

Dačić se po treći put oglašava i ovoga puta, poput uvređenog deteta kome nisu ispunjene želje, izjavljuje kako „neće ići u Brisel dok spomenik ne bude uklonjen“.

Još nema podataka o tome da li su se gosti vratili kući zadovoljni onim što su čuli i da li su izrazili spremnost da daju svoj doprinos , da “pomognu ostvarivanje demokratskog cilja“ - ispunjavanje želja pokrajinskih rodoljuba koji bi bili srećniji da ne žive u Srbiji.

Važno je samo da nisu zaboravili da nam pošalju jasnu poruku da određivanje datuma za početak pregovora zavisi od toga koliko ćemo se truditi da živimo i radimo prema njihovim upustvima i savetima, zatim da nastavimo sa reformama, a postignemo i zadovoljavajući napredak u dijalogu sa Prištinom.  

U panici da se nemiri ne prošire, premijer Janez Janša izašao je sa idejom “druge republike”, nudeći građanima i političkim strankama brojne ustupke, čak i hitnu promenu ustava, ali pod uslovom da se postigne opšti konsenzus o prihvatanju i sprovođenju reformi.