Odnosi Srbije i Mađarske su ovim postupkom ministra Martonjija zapali u krizu koja će se i te kako odraziti na suživot građana različitih nacionalnih manjina u Vojvodini a naročito u Temerinu.

Zašto se sada stvara slika u javnosti da borba Srba na Jarinju i Brnjaku nije borba i onih u Šilovu, na Brezovici, u Velikoj Hoči, Gračanici? Po koja poruka iznuđena pitanjima novinara od lokalnih političara da ''mi uvek podržavamo sve Srbe'' nije dovoljna.

Dok američki vojnici KFOR-a namerno pucaju i to bojevom municijom na Srbe, zvanični državni organi na čelu sa predsednikom Tadićem pozivaju na uzdržanost obe strane. Situacija na Kosovu je prešla tačku usijanja kada svi državni organi treba jednoglasno da reaguju.

U slučaju da ona bude kažnjena, definitivno bi se, posle slučaja sa listom „Pres“ u društvo na mala vrata uveo strogi verbalni delikt, ovog puta ne protiv Tita i Partije, već protiv LGBT zajednice i njihovih funkcionera.

Brisel otvoreno traži da se Srbija odrekne severa KiM i de fakto prizna kosovsku tvorevinu, a Beogradu velikodušno ostavlja pravo da i dalje, ako želi, poput Kalimera, uzvikuje „nepravda“ – dok ispunjava jedan po jedan uslov.

Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je otpravnika poslova libijske ambasade i zamolilo ga da pomogne u pribavljanju informacija o petorici Srba, navodno uhapšenih kod Tripolija. Ali nije došlo ni do kakvog konkretnog odgovora.

Stanko Subotić je optužio Tadića da je, zarad interesa Miškovića, Beka i još nekih ljudi iz svog okruženja odlučio da svoju funkciju zloupotrebi zbog obračuna s njim, jer su ga „Beko i Mišković ubedili da je opasan za njega i da po svaku cenu treba da ga unište“.