„Војвођани“ и остали

У Новом Саду и још неким градовима Војводине непосредно пре почетка пописа становништва постављени су билборди са којих се грађани позивају да се изјасне као Војвођани. Аутор ових провокативних рекламних плаката је непознат, и крије се иза групе на друштвеној мрежи „Фејсбук“ која носи назив „Ја сам Војвођанин/ка“.

Поруке грађанима АП Војводине да се изјасне као припадници до сада непостојеће нације, изазвале су међусобне оптужбе политичких странака, али реакције озбиљније од саопштења није било, иако циљ ове акције није аутономашки, на шта смо већ навикли, већ отворено сепаратистички. Намера аутора, или оних који стоје иза њих је, да се промовише тзв војвођанска нација, а текући попис пружио је идеалну прилику да се започне овај процес. Ако би било довољно оних који би се изјаснили као „Војвођани“, у следећој фази они би за себе тражили статус националне мањине, што би могло да има озбиљне последице.

План је јасан – довољан број припадника „војвођанске нације“ би додатно смањио број Срба у Војводини, а циљ је да он буде мањи од 50 посто. Након тога би уследила кампања против декларација о уједињењу Срема, Баната, Бачке и Барање са Краљевином Србијом 1918, а затим би се тражио референдум о поништењу уједињења.

Већина сепаратистичких аргумената се заснива на томе да је „Војводина“, иако тада није ни постојала, у Србију 1918. добровољно ушла и унела ово и оно. Ови аргументи се могу лако побити једноставним историјским истинама, али пројекат војвођанске нације је можда чак и озбиљније припремљен.

Зато је и сепаратистички портал „Слободна Војводина“ пре пописа упутио „апел Војвођанима и Војвођанкама“ да се тако декларишу, и поручио: „Ако Нас након Пописа буде у довољном броју - можемо тражити да имамо Национално Веће - и да се третирамо као и све друге мањине. На тај начин ћемо имати Права и да оснујемо Странку - Културне институције и друго. У зависности од броја - имаћемо и број заступника и делегата - што може бити важан фактор у доношењу неких будућих одлука - питања у вези Војводине - односно Нас”.

На политичкој сцени покрајине овај портал је посебан случај отвореног сепаратизма и крајњег расизма и шовинизма, а иако себе сматрају далеко изнад остатка Србије, пренети текст прогласа показује колико су и неписмени. Колико су сумануто заслепљени идејом независне Војводине показује и то што су спремни да се одрекну статуса пуноправних грађана и да за себе траже статус националне мањине.

Али, ако знамо да је тај портал редовно финансиран од стране америчке фондације НЕД, лако је закључити одакле ветар дува у једра нове нације. И аргументи за постојање „војвођанске нације“ заснивају се на америчком моделу, а иако у Војводини има оних из мешовитих бракова, који у неким случајевима заиста тешко могу да одреде националну припадност, такви појединци би сами тешко могли доћи на идеју стварања „своје“ нације.

Пројекат „војвођанске нације“ је још један ексер у сандук Србије који се оштри док владајућа гарнитура не зна где би пре окренула главу. Помало је за смех што највећу препреку сепаратистима представља то што у формуларима за попис не постоји термин Војвођанин, тако да, и ако се неко тако изјасни, то не може да буде службено записано, већ може да буде сврстан у „остале“.

Међутим, „Слободна Војводина“ већ тврди, иако без доказа, да се велики број грађана изјаснио као „Војвођанин“, и зато је могуће да ће после пописа, сепаратисти тврдити да су резултати лажирани и да је „Београд фалсификовао изјаве све већег броја људи који се изјашњавају као Војвођани“.

Ако буде довољно „сумњи у регуларност“ могуће је и да ће о томе обавестити међународне институције, како би даље одржавали проблем.

Иако су сепаратисти гласни, не треба ипак очекивати да ће се велики број грађана заиста изјаснити као Војвођани. Прошле године, у анкети омбудсмана, међу 1.300 запослених у покрајинској администрацији њих четворо се изјаснило као ”Војвођанин”. Проценат је занемарљив, тако да вероватно ни сада, упркос кампањи, неће бити много већи, али је шокантно што је покрајинска власт уопште омогућила такво изјашњавање.

Стога ће, ако се овако настави, бес оних који генерацијама живе на подручју данашње Војводине, и памте све периоде туђинске власти, све више расти, а вештачки и са стране изазване тензије ће бити све јаче. А када једном пукне, ко зна да ли ће остати на јогурту.