Једна од до недавно најразвијенијих и најдинамичнијих држава САД почиње да солира у својим спољноекономским односима, а до вођења самосталне политике од тога је дели само један мали корак.

Да се не лажемо, то што се дешава у Африци нема везе ни са игром, ни са умећем. Сви су отишли само по победу. Баш као што се иде и у рат. Ајмо искрено, да није било Фокланда, да ли би било Марадонине руке? И да није било четника и усташа да ли би било руке Батице Мирковића?

Уиграни као да су се спремали за Мундијал, СЕКА и Ђорђе довели су Данас на корак од ликвидације тако што је најпре она више година финансијски исцрпљивала злосрећно гласило, а онда је он спровео завршни ударац подигавши тужбу вредну 750.000 динара.

Несумњива окосница целе ове тв феште јесте сам Жика Николић. Професионалан, опуштен, спонтан, добронамеран, једном речју господин. Са овом тврдњом се свакако неће сложити параурбани мислиоци који га називају Жика Сељак.

Дакле, док год српски председник у пријатељском ћаскању са српским тајкунима каже њима – еј људи, што ви не изградите један мост – дотле ни једном тајкуну неће фалити ни длака са главе.

Позивање на ширење оптимизма само је израз идеолошког ћорсокака, немоћи и неспремности да се осмисли продуктиван критички дијалог о најважнијим питањима нашег друштва. Није случајно речено да су песимисти у ствари само добро обавештени оптимисти.

Србија је одавно постала регионални Ел Дорадо за имућну и незаситу мањину, односно конц-логор за ојађену већину. Површна статистика може да замаскира ту трагичну чињеницу, али професионални новинари, уредници и аналитичари не би смели да се задовољавају површном статистиком.

Протећи ће још много воде док не испливају конкретни докази да се Хрватска и Република Српска могу наслањати једна на другу као пријатељске и партнерске стране, али у првој посјети хрватског предсједника Бањалуци у овом тренутку треба видјети и факте који охрабрују.

До јуче су наши истакнути привредници били незаобилазни партнери владе. А сада је „у кипарском просветљењу“ и председник Републике увидео да новац зарађен у Србији износе управо они који су ослонац економске политике.

Срећом, на западу је део интелектуалне јавности, који се на сваком кораку суочава са огромним притиском, схватио овај образац. Међу њима је и Дајана Џонстон, истакнута интелектуалка и истински борац за људска права која је рођена у Минесоти 1934. год.