(Не)брига о сопственим држављанима

Пример ангажовања државе, судских органа, грађана а нарочито медија, међу којима се истиче Б92, у осуди убиства француског држављанина Бриса Татона тешко може а да не привуче пажњу. Нарочито када са малих екрана тј. на Б92 видимо бројне прилоге који су посвећени изјавама родитеља покојног Татона који су незадовољни што је суђење, као и саслушање сведока одложено[1].

Наравно, све је то у реду и свако ко је нормалан осуђује такав злочин који не сме проћи некажњено, ма ко да су починиоци, међутим, тешко можемо а да не направимо једну паралелу. Наиме, Франсуска је показала, у прилог чему говори и интервенција француског амбасадора и бројних других дипломата, да је њој стало до својих држављана. Међутим, шта се може рећи за Србију?

Наиме, стиче се утисак да наша држава уопште и не хаје за сопствене држављане који страдају у земљама ЕУ. Пример је случај са навијачима Партизана који су тешко повређени и то баш у престоници толико величане западне демократије ЕУ, фамозном Бриселу где је један младић остао без ока, као и догађај у Охриду, где је српски туриста погинуо у тучи у локалној дискотеци.

Наша држава није упутила ниједан званичан протест, нити ће се покренути лавина оптужби као што је то био случај са младим Брисом Татоном. Стиче се утисак да Србија и не сме да протестује због хулиганског и злочиначког понашања насилника у Бриселу, који су из чиста мира напали групу навијача из Београда који су се сасвим мирно шетали “незгодним” делом Брисела. Толико о тој демократској Европи која се ужасава српских насилника. Осим тога, наша амбасада у Скопљу није чак ни званично обавештена о смрти туристе из Србије.

Наравно, готово да је и сувишно помињати каква је била реакција дипломатије САД у случају Миладина Ковачевића који је оптужен да је свом колеги нанео тешке телесне повреде опасне по живот. Да ли је и потребно да помињемо претње и уцене које је Хилари Клинтон упутила како би компаније које спонзоришу КСС обуставиле своје финансирање[2]?

Следећи пример је Хрватска, у којој је током ове туристичке сезоне нападнут немали број грађана Србије[3], док је у аутомобилској несрећи када је комби налетео на аутомобил са таблицама из Србије погинула седмомесечна беба[4]. Околности под којима је дошло до ове несреће никада нису расветљене, али поново не чуди изостанак реакције нашег државног врха који изгледа да нема времена да обраћа пажњу на српске држављане ван граница земље. И у случају Хрватске, реакције нашег државног врха су или непостојеће или сасвим неадекватне!

Тешко је а не запитати се да ли је нашој држави уопште и стало до њених држављана. Свакако, видимо да је нама много више стало до туђих грађана. Сетимо се само поворке грађана који су палили свеће за несрећно страдалим Татоном. Да ли се неко у Бриселу сетио да се извини Србији и њеним грађанима због несреће у којој је један младић остао без ока, а други је тек пуком срећом остао жив?

Дакле, или се наша држава плаши да стане у заштиту својих грађана или то једноставно не жели, што у сваком случају представља разлог да се просечни грађанин Србије и те како забрине над својом судбином и судбином своје породице. Заиста, са помирљивом и апатичном политиком око Косова, која неизбежно води у један “компромис”, Србија се налази у веома незавидној позицији из које се, нажалост, не види излаз, а и како би са политичким врхом који на овај начин брине о својим држављанима.