Сасвим је сигурно да Русија може рачунати на много боље везе са Украјином него до сада. Озбиљан пораз који је претрпео Јушченко говори о расположењу народа у Украјини која није нарочито профитирала након наранџасте револуције.

У презентацији злочина у грађанском рату у Босни има свега само не јасних чињеница и доказа. Међутим то не смета пропагандној машини да оперише никад доказаним бројкама и то уз искључиво окривљивање целог српског корпуса.

Овим предлогом резолуције, који је понудио Тадић, осудио би се само један злочин а друга резолуција би требало да представља њену допуну. Дакле, Јелко Кацин је потпуно у праву. Требало би усвојити само једну резолуцију којом се осуђују сви ратни злочини без разлике.

Није познато да ли ће Влада ради свог опстанка бити расположена да испуни захтеве из Новог Пазара, али се стиче утисак да док се Србија, хтели или не, приближава Европи, један њен део изгледа још живи у Отоманском царству, када се освојена земља делила на ејалете и санџаке.

Време је за потпуно преиспитивање српско-хрватских односа, који уопште нису "комликовани". Нису ништа компликованији од, рецимо, односа Немаца и Јевреја тридесетих и четрдесетих година прошлог века, или Турака и Јермена још коју деценију раније.

Mожда темељна државна и друштвена реформа која нам предстоји на путу ка ЕУ ипак није по укусу српских грађана. Да не причамо о потпуно неразјашњеном питању Космета, око којег је подељена и сама ЕУ. Поента је да све то у овом историјском моменту не знамо!

Обичан човек може да верује у свет у којем је могуће поништити или заборавити сву крв која је проливена у српско-хрватским односима. Председник Србије и остали званичници државе српског народа немају право на такве заблуде, зато што су у њиховом случају прескупе.

Тони Блер је, према својим речима, напредовао када се извукао из самољубиве грађанске жабокречине британског „мртвог мора“. Њега још позивају на одговорност због тричавих стотинак хиљада мртвих грађана Ирака за које је, ипак, успео да „учини колико може“.

Науру је за признавање независности Тајвана добио 30 милиона долара. Да ли је нешто платила Кина због повлачења тог признања и Албанци за признавање Косова – није познато. У признавању Абхазије и Јужне Осетије улогу су, тврди се, играли и руски тајкуни.

Можда ће и протестанти из других професија почети да примењују стратегију таксиста: блокирај Београд да би ти испунили захтеве. Зашто би, после искуства од четвртка – мучног за обичне грађане, а славодобитничког за насилнике са такси дозволама – ико више у овој земљи протестовао на други начин?