Dok je izvođena „Marseljeza“, beogradska publika zviždala je Kušneru, Širaku, Sarkoziju, Leviju... a ne Anriju, Anjelki i Riberiju. Ko to ne razume, verovatno misli i da bismo sada Nikolu Žigića i pola „Marakane“ morali da isporučimo Hagu.

Zbog čega je mnogim srpskim medijima zanimljivija eventualna neskromnost srpskih vladika, nego eventualno nepoštenje srpskih političara, verovatno je najvažnija dilema "krhke srpske demokratije", kako haotičnom stanju u državi već predugo tepamo.

Ono što dilemi oko akcija daje nesvakidašnju specifičnu težinu jeste to što je isključiva. Jer, ovde ne mogu da se primene tradicionalni recepti tipa "i Kosovo i Evropa". Ne, ovde morate da donesete odluku koja isključuje jednu od dve mogućnosti. Ne možete uzeti i 800 evra od brokerske kuće i 1.000 evra od države.

Izbirljiv pogotovo ne može da bude neko ko, poput Svetislava Basare, ima neuobičajeno raskošan koalicioni kapacitet za jednog pisca – čovek je, u proteklih petnaestak ili malo više godina, koliko moje sećanje seže, bio aktivista DSS, DHSS, DS i na kraju opet DHSS. 

Jasno je da LDP nije opoziciona stranka, već vlast. Međutim, LDP, stvara medijsku, javnu sliku da je opozicija. Na rečima su opozicija, a na delu vlast. I to kod građana uglavnom prolazi jer se to spinuje, odnosno, takvo lažno stanje stvari odgovara onim strankama koje kontrolišu medije i koje u Vladi jesu.

Prebacivanje grupe vladajućih političara na rezervne položaje počelo je konstatacijama o Rusiji i njenoj novoj ulozi u Srbiji. Potom su nesvrstani postali važan politički i ekonomski faktor. Kina je samo najnoviji hit. Preporučio bih da posebnu pažnju obrate na Brazil.

Da su pametni, oni koji planiraju da 31. avgusta u srpskoj skupštini glasaju za predloženi Zakon o informisanju, zamislili bi se nad sudbinom Valasa Souze. I sudbinom svih koji su poverovali da ih kontrola nad medijima štiti od svake odgovornosti. Možda bi tako shvatili gde su pogrešili.

"Stubovi" sadašnje vlasti bi mogli da budu prvi iz čijeg kapitala će se vraćati sadašnji i budući dugovi – bilo pod čvrstim državnim nadzorom, bilo konfiskacijom, nacionalizacijom, ili likvidacijom. To su i “tajkuni”, ministri i prvaci stranaka na vlasti.

„Borba“ kao da na trenutke zaboravlja da piše o „popovima-lopovima“, jednom od glavnih razloga „zatucanosti i seljakluka“ prezrenog „našeg čoveka“ i zaista veruje da se Crkva „liberalizovala“ prema onima koji se spremaju da proparadiraju Beogradom.

Razumeli smo poruku koju su nam uputili naredbodavci i izvršioci Rankovog ubistva – da se više ne okupljamo, jer će nam se desiti isto što i njemu. Oni nisu razumeli našu poruku, jer smo se ipak okupili.