Državljanin Republike Srbije izražava saučešće porodicama Srba nastradalih za vreme ratova devedesetih, kao i izvinjenje Republici Srpskoj zbog toga što nije sprečio da se donese tragična Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici.

Znak da se deklaracija o Srebrenici raspravlja – bez istinske rasprave! – i donosi u Strasnu sedmicu je znak za one koji znakove umeju da čitaju. Ali – ne treba se umisliti. Dakle, posle nevine smrti, mora doći do vaskrsenja – ali samo za one dostojne pokajanja i isceljenja.

Sva ova konfuzija oko potapanja južnokorejskog patrolonog broda jasno upućuje na zataškavanje osim ukoliko jato ptica nije svoj ubojiti arsenal dopunilo protivbrodskim projektilima.

Strategija za sever, ona prava, a ne ona koju su nam dali da čitamo, nije, niti će u skorije vreme biti odbačena zato što se na njoj radilo jedanaest godina, od dana kada je pala prva bomba na tadašnju Jugoslaviju, i u nju je previše zemalja previše uložilo.

Tvrditi da praktično celokupno srpsko društvo nije normalno na osnovu nekih proizvoljno formulisanih kriterijuma, čitav problem stvarnog porodičnog nasilja pretvara u sprdnju.

Tužilac i sudija isti, okrivljeni odgovara za ono što nije počinio a dželat pere krvave ruke, dok mi likujemo i nadamo se Evropi, boljoj budućnosti i pomirenju. DŽelat i žrtva, ruku pod ruku, pa istom stazom u bolju budućnost. Dobro kaže naš narod: „Ko nas je kleo nije dangubio“.

Možda bi matematička računica pokazala da je Bregović ipak jeftiniji od "Beovizije", ali javnosti nisu pokazani podaci i dokazi, tako da je ostalo da verujemo RTS-u na reč da su angažovanjem Gorana Bregovića smanjili troškove nacionalnog izbora.

Ukupno, ljudi koje je Čedomir Jovanović uvredio, napadajući njihovu religiju, njihove institucije i njihovu državu, ima na milione. Mada definicija govora mržnje varira od pravnog sistema do pravnog sistema, teško je i zamisliti drugu kvalifikaciju za reči koje je upotrebio Jovanović, i naročito njihov smisao.

Ovo ne treba shvatiti kao pokušaj satanizacije bilo koga, a pogotovo ne kao spinovanje političke scene, ali je nesumnjivo da svaka vlast, pa i ova evropska, na određena mjesta postavlja kompromitovaneljude slabog karaktera, koje može po potrebi ucjenjivati.

Kušner se podlo nasmejao u lice članovima porodica nestalih Srba na Kosovu koji su od strane zločinačkih bandi kidnapovani i odvedeni na nepoznatu lokaciju na Severu Albanije.