Već devet godina fotokopiramo od drugih sve i svašta – zakone, statute, ustave, politička uređenja, ekonomiju, monetarnu politiku – ali to uopšte ne krijemo. Naprotiv, hvalimo se na sav glas, iz petnih žila se trudimo da svi primete kako prepisujemo.

Za sve građane Srbije vrlo zlokobnu tužbu NUNS-a mogu da obore materijalni dokazi, tj. mape, slike razrušenih srpskih sela u Dalmaciji, Krajini, Lici, Kordunu, Baniji, Slavoniji, BiH, KiM, kao i statistički podaci o genocidu nad pravoslavnim Srbima tokom NDHa, Tuđmanove ili Tačijeve demokracije.

Očigledno je da se ova grupacija privrednika-političara ne bavi samo ekonomskim problemima već su oni i odlučujući faktor u donošenju političkih odluka: sastavljanju postizbornih koalicija, određivanju povoljnog trenutka za održavanje izbora, finansiranju stranaka i kontroli medija.

Slučajno ili ne, ispostavilo se da je sve ono što je u programu otvaranja Univerzijade bilo podvučeno kao „studentsko“ i „volontersko“ proteklo besprekorno, uz izvanredno mnogo šarma i pozitivne energije.

Možda je Jeremić zaslužio "dopunsku nastavu" kod Tadića. Ali je i Tadić zaslužio da mu neko održi predavanje. Na temu – kako se nešto demantuje. Tu nam predsednik malo kuburi sa teorijskim poznavanjem materije. A i praktičnim.

Blizak vlastima (ili makar američkoj ambasadi) u Sofiji, našao se tu neko ko zaista priznaje nezavisnost Kosova, ko je zbunjenim Bugarima objasnio da to što je raspisano za Čekuom nije prava poternica, već zaostatak miloševićevskog šovinizma od kojih nisu još lustrirane sve institucije u Srbiji.

Neobično objašnjenje državnog sekretara Homena, da će 900.000 dolara biti vraćeno narodu zaplenom imovine stečene kriminalom (PIK Zemun), posebna je priča. Narodu mora da se vrati i novac PIK Zemun-a i 900.000 dolara plaćenih za odštetu Štajnhauerima. To je račun za prvake.

Da li je slučajno to što pre svakih izbora, republičkih ili lokalnih, ogromna većina prognozera, na osnovu onih njihovih čuvenih uzoraka, najavi da će LDP osvojiti osam, devet, čak i celih deset odsto glasova, a onda na samim izborima LDP jedva pređe cenzus.

Činjenica da vrhovni politički autoritet u Iranu čine islamski duhovnici nije ništa manje bizarna od činjenice da sve zakone u Britaniji mora da odobri osoba koja je to pravo stekla rođenjem.

Možda bi, umesto intelektualnog napora da unize pobedu, ostali učesnici mogli nešto da nauče od pobede SNS. Nema tih veličina koje imaju tapiju na vlast i to bi svi trebalo da znaju. Nismo mnogo demokratske kulture usvojili ili se nje pridržavamo samo kada pobede oni koji sebe zovu demokratama.