петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Протест синдиката војске и полиције и "спонтани" контрамитинг СНС
Коментар дана

Протест синдиката војске и полиције и "спонтани" контрамитинг СНС

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Михаиловић   
недеља, 25. децембар 2016.

Највећа и најтежа самооптужба актуелне власти је организација „спонтаног“ контрамитинга по наређењу, присутни су новинарима и ТВ Н1 изјавили да су добили задатак од своје ОО СНС у Обреновцу, док су неки уз осмех говорили да је то „спонтано“ окупљање народа из Обреновца у БГ, и „спонтано“, наравно, пљување по Војсци и Полицији. Није случајно изабран Обреновац, а како их је било мало успут су покупили и активисте са Чукарице. Намера је очигледна, пљувати по онима који су их колико јуче спасавали од поплава, ризиковали своје животе и чак им и стоку спасавали. Управо су ти људи изабрани да се захвале пљувањем и на тај начин позову Војску и Полицију да се сутра поново жртвују док они држе „спонтане“ СНС  митинге.

Припадници Војног  и Полицијског синдиката Србије су 24.12. са почетком у 11:59 испред Владе Србије организовали Трећипротестни скуп од стране само Управних одбора истих, којима су подршку дали и руководство Удружења синдиката пензионисаних војних лица и грађани који Војску и Полицију доживљавају као своје и гаранте унутрашњег мира и одбране од агресије и којима није све једно како су опремљене, колико мотивисане и оспособљене за извршавање тешких, одговорних и по живот опасних задатака, са захтевима за побољшање социјалног положаја запослених и спречавање даљег урушавања Војске и Полиције?

Шта је приморало Војску и Полицију да своје незадовољство испољавају на улици?          

На део проблема указују пред Владом Србије и десетак камера Руководства и Председници Војног и Полицијског синдиката Србије Новица Антић и Вељко Мијаиловић, да је ситуација лоша, да њихови припадници не могу мирно и спокојно да обављају своје професионалне дужности јер су њихове породице на ивици егзистенције. Са жаљењем упозоравају да тога никада није било, да су опрема и стандард војника и полиције лоши, ресурси потрошени, док припадници Војске још увек нисузакључили ни колективни уговор са послодавцем, МО, на шта се чека скоро две године, а сви захтеви се једноставно игноришу, што иритира и провоцира.

Све је покушано, а очигледно куповање времена од стране МО и МУП бројним јаловим састанцима само погоршава социјалну ситуацију због чега у просеку дневно из Војске одлази 2-3 професионална војника.Недопустиво је и да се као основица за израчун плата професионалних војника узима 24.000 динара док је по Закону 35.000, који држава не поштује, уз дуплу оптерећеност запослених јер је попуна људством упола мања у односу на нормативе. Из Полицијског синдиката тврде да већ постигнути договори још прошле године са ресорним министром нису испоштовани и да је све остало само на празним обећањима.

МО два месеца најављује повећање плата за 5% јер „пара нема“, „Припадници Војске Србије морају делити судбину осталих грађана и прихватити чињеницу да се на унапређењу њиховог положаја сигурно ради, али, према реалним могућностима и снази привреде од које зависе сви грађани, па и припадници Војске“ , чиме импутира да војници не желе да деле судбину народа и окрене исти против ње, као и полиције, па је данас организован и контрамитинг испред зграде МИП-а, са друге стране улице.

Ђорђевић истиче: „Протесни скуп није начин да се изнуди нешто за шта у овој ситуацији нема могућности, као и да ће поступно побољшање животног стандарда и радних услова у Војсци остати преокупација Владе, премијера и Министарства одбране. Кроз историју је било много тешких тренутака, али, припадници Војске Србије, који су увек делили животне околности са својим народом, никада нису приступили јавним протестима“, заборављајући да тада није била „професионална“ војска.

Из оба синдиката поручују да не траже ништа мимо закона и да пара има, али их треба прерасподелити на права тежишта и задатке, а не расипати непотребно и још куповати по 2-3 пута већим ценама од тржишних.

Народ зна, зато је уз своју Војску и Полицију, да држава неће да узме 10 милијарди ЕУР од утајивача пореза, акциза, царина, од финансијски недисциплинованих послодаваца који не уплаћују доприносе радницима, од сиве економије и послова на црно. Још му теже пада да држава неће да рационализује бирократију, своје страначке војнике да отпушта, већ се иживљава над Војском, Полицијом, пензионерима и младима, а гаси све гиганте и производњу јер њени страначки кадрови могу да раде само у администрацији.

 Рекетирање пензионера је најсрамнији чин, док војним отима и до 50% од пензија, 20% у старту за бенефицирани радни стаж, 11,06% које су сви пензионери као ванредно усклађивање добили осим војних, па још око 20% на основу Закона који омогућава „привремено“ (трајно) рекетирање.

Испред зграде Владе Србије припадници синдиката су поставили и изложбу која је привукла велику пажњу јер приказује  живот и рад војника и полицајаца на терену, а према тим сликама тај живот није ни налик условима живота и рада професионалних војника и полицајаца, већ пре асоцира на чергарења и картонска насеља.

У овом миленијуму, почев од петооктобарског пуча под Арчибалдом, на делу је систематско урушавање и растурање Војске и Полиције са забрињавајућим последицама. Проблемима се приступа непрофесионално и демагошки, не разумеју се и не знакако се решавају. Основни разлог протеста је висока професионална свест и одговорност за стање у Војсци и Полицији које ће гарантовати професионално и ефикасно извршавање задатака и уставних обавеза, а то сада нису у могућности, због чега људи одлазе а нових попуна нема. Што се Војске тиче, нема ни служења војног рока и обуке за безброј специјалности и мирнодопске и ратне задатке.

Пред саму организацију протеста уз велику помпу је објављено да Војска Србије постаје наредне године водећа оружана сила на Балкану и у окружењу, те да из Русије стиже помоћ од 6 ЛБ Миг-29, ремонтованих и модернизованих и ракетног система „Бук М2“, а уговорена су и два транспортна авиона АН-26, 30 тенкова Т-72 модернизованих са вођеним ракетама домета 5км, 30 оклопно-извиђачких возила БРД-М2, нова навигационо-комуникациона опрема за војну обуку, а озбиљно се размишља и о 4 хеликоптера Ми-24В, ПВО системима „ТОР“ и „ТУНГУСКА“, као и артиљеријским системима „Корнет“ и „Точка“. Ова информација је наводно „престравила“ суседе те и они одлучују да одреше кесе и себе опреме савременим ловцима бомбардерима.

Сигурно је да је модернизација Војске неопходна, да наше небо мора бити у нашим рукама, али се заборавља да „бој не бије свијетло оружје већ срце у јунака“. ЈНА је била непремостива препрека за сваког агресора због управо људског фактора, те је, иако инфериорнија у техници, била међу водећим војним силама света.

Очигледно је да овомиленијумске власти, па и ова од које су се очекивале праве реформе, а не оне билбордске, све више заборављају на људски фактор и окрећу се размишљањима Запада да је све у техници, што намеће и трку у наоружавању и претње светском миру.

Протест Војног и Полицијског синдиката, који окупљају већину запослених, указује на проблем да се не схвата и не разуме шта ове две институције значе за државу и народ.

Наметање наводне „цивилне контроле“, боље речено аматерско и нестручно руковођење војске и полиција, па је циљ да се од ових кључних институција за безбедност земље отима, да се системски поткрадају и омаловажавају, што није случај само са запосленима већ и пензионерима.

Војни пензионери се систематски пљачкају и дискриминишу. Нису ни стављени на војни распоред, по „цивилној контроли“ нису потребни, ту су помоћне бабице, праље и герентолошка браћа за коју су их обучавали после пуча под Арчибалдом, а када смо се заситили тим „војним“ кадровима укинуто је служење војног рока. Да би све било убедљиво и Запад задовољан, истопљено је 90% онога чиме се сада хвалимо као донацијама, и Савез Резервних Војних Старешина је скинут са списка организација битних за одбрану државе.

Ко ће опслуживати технику коју добијамо и купујемо, ко ће пилотирати, водити летеће машине брже од звука, МО каже „возити“, ваљда мисли да то могу и возачи зглобника у ГСП, ако ћемо имати више авиона него пилота? Које ће посаде тенкова бити страх и трепет за оне који на Србију гледају попреко и мрзовољно, где су и када обучаване, а ко ће бити у ратној попуни ако већ годинама нема служења војног рока? Није ваљда да су „цивилне контроле војске“ мислиле да ће све то бити на добровољној основи? 

То су проблеми на које указују ови синдикати, а не само социјални, јер, ти социјални доприносе да се Војска још више урушава и кадровски нестаје. Срамно је и безочно за народ и државу да се протест критикује и покушава да се исполитизује од стране власти, док су професионални војници плаћени мање од помоћног особља у ЈП и кафе куварица у скупштинском ресторану, те негде у доњој половини примања у Србији. Кажу да нема пара а само за новогодишње пакетиће се у ЈП дели од по 6-8.000 динара, НБС 8.800,00.

Највећа и најтежа самооптужба актуелне власти је организација „спонтаног“ контрамитинга по наређењу, присутни су новинарима и ТВ Н1 изјавили да су добили задатак од своје ОО СНС у Обреновцу, док су неки уз осмех говорили да је то „спонтано“ окупљање народа из Обреновца у БГ, и „спонтано“, наравно, пљување по Војсци и Полицији. Није случајно изабран Обреновац, а како их је било мало успут су покупили и активисте са Чукарице. Намера је очигледна, пљувати по онима који су их колико јуче спасавали од поплава, ризиковали своје животе и чак им и стоку спасавали. Управо су ти људи изабрани да се захвале пљувањем и на тај начин позову Војску и Полицију да се сутра поново жртвују док они држе „спонтане“ СНС  митинге.

Аутор је пуковник у пензији

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер