Диктат Скупштини Републике Српске

Валентин Инцко још каже:

"Размислићу о следећим корацима. У мојим рукама су и бонска овлашћења, а након 11. јуна знаћу шта ми је чинити."

О чему је реч и чиме је све то мотивисано?

Средином маја, како је познато, на седници Народне скупштине Републике Српске проведена је опсежна расправа о досадашњем преносу ентитетских надлежности на државне органе и институције БиХ. Ова тема је од животне важности за све људе, странке и институције у српском ентитету, јер су учестале примедбе, чак и јавни протести, да се тај процес одвија некритично (често под политичким притисцима и мимо Устава). Уколико је то заиста чињенично стање, а Скупштина РС је закључила да јесте, ондa  је непосредна последица тога обезвређивање Дејтонског споразума и његовог Анекса IV - Устава БиХ, којим су прецизно утврђена сва питања која регулишу односе у Босни и Херцеговини.

Посланичка расправа, а потом и закључци парламента Српске, указали су на многа застрањивања и произвољна тумачења у примени оног што је дефинисано у документима из Дејтона. У закључцима се, између осталог, констатује да од 68 надлежности које су од потписивања Дејтонског споразума до сада пренесене са Републике Српске на заједничке органе Босне и Херцеговине само у три случаја поступак је урађен у складу са Уставом БиХ! То се односи на надлежности у области одбране, индиректних пореза и контроли границе.

У једном од више усвојених закључака посланици Народне скупштине траже да се за до сада неуставно пренесене надлежности покрену поступци измене и допуне раније донесених закона и да се пред домаћим и страним правосудним институцијама покрену спорови за њихово враћање Републици Српској. Уз то се констатује да је већина тих неуставно пренесених надлежности на ниво БиХ наметнута  једнострано – законима и одлукама високих представника у БиХ.

Седница на којој су посланици усвојили ове закључке одржана је 14.маја.

Ултимативни захтев високог представника да Народна скупштина поново расправља о преносу надлежности и сторнира већ усвојене закључке, уз претњу да су у његовим рукама и бонска овлашћења (што подразумева могуће смене и једнострано поништавање изгласаних закључака) изазвало је бројна реаговања.

Заменик председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милорад Живковић тим поводом каже да Инцково писмо показује да се враћамо у време Педија Ешдауна, да је оно погрешно и да може да има контра ефекат.

"Ако сматрају да је кршење Устава то што неко жели да оцијени уставност одређеног закона или то што неко Уставном суду упути законе које је наметнуо високи представник, а за које се сматра да су изашли из Устава БиХ, онда ти високи представници не треба да раде свој посао", поручује Живковић.

На сличан начин огласили су се и други.

Свакако да ће наредних дана уследити наставак расправе о преносу ентитетских надлежности на ниво државе БиХ. И нема сумње да ће се доћи до компромисних решења. Јер, Република  Српска, њени законодавни и извршни органи истински су опредељени за дејтонска уставна решења и односе, али се не могу сложити да им се једнострано, без договора и сагласности,  одузима оно што им је Дејтоном гарантовано.

Оно што онеспокојава јесте бахатост, језик диктата и претње посланицима и руководству парламента Српске.