Глас имама против диктатуре Зукорлића

Муфтија Моамер Зукорлић стекао је положај важног политичког чиниоца у Рашкој, нажалост, и уз свесрдну помоћ дела српских политичких кругова и медија. Ти исти кругови сада нису у стању да пруже адекватан одговор на његову већ отворену субверзивну делатност, и осим игнорисања и повремених омаловажавајућих изјава, из Београда не стижу друге реакције. Уједно, главни српски медији честим интервјуима и написима Зукорлића и даље упорно фаворизују као најзачајнијег политичког фактора у Рашкој, и иду наруку његовој жељи да се наметне као вођа муслимана у целој Србији.

Критике на његов рачун у београдској штампи су врло ретке, а ниједан медиј ни надлежни државни орган није озбиљно истражио његове послове и начин на који води Исламску заједницу у Србији. Иако се то у домаћој штампи упорно скрива, ко је, заправо, Морамер Зукорлић детаљно открива писмо незадовољних имама ИЗуС, које је недавно објављено на сајту супротстављене Исламске заједнице Србије. У свом писму имами износе низ тешких оптужби, и наводе да је Исламска заједница коју предводи Зукорлић постала приватна породична, интересна заједница појединаца, која великом имовином у земљи и иностранству газдује по принципима апсолутне послушности, крајњег непотизма и финансијских малверзација. Челна места у ИЗуС заузимају Зукорлићев брат, једна од супруга, шурак и син, а имами наводе и списак од преко 50 рођака који су запослени у ИЗуС и њеним установама, што све намеће слепу и беспоговорну послушност, док се газе основна верска и људска права неродбине и неистомишљеника.

У писму се наводи и да нико у исламској заједници не зна тачно колико је донација дошло, и у које сврхе и како су утрошене, и да никада није поднет писмени извјештај о финансијском стању Исламске заједнице у Србији. Зукорлић је тако, према тврдњи имама, од провинцијалца и подстанара, данас постао један од најбогатијих људи у Санџаку, односно Рашкој, па и Србији, док истовремено на најгрубљи начин кривотвори и скрнави исламску веру и манипулише верским и националним осећањима Бошњака. Себе промовише заштитником вере и нације, проглашавајући све друге отпадницима и издајницима, а његов говор мржње ствара дубоку подељеност и бројне проблеме и оптерећује верске, друштвене и друге односе, и унутар Исламске заједнице и ван ње.

Писмо имама износи веома озбиљне оптужбе на рачун муфтије, али, осим Курира, ниједан српски медиј ни функционер се поводом њега није огласио. Подршка одређених држава Запада и Турске, као и кукавичлук и неспособност државе Србије свакако су неки од разлога што надлежни органи не делују и не истражују мутне послове муфтије, али упорно нечињење и толеранција сваке провокације само су охрабрење Зукорлићу, који ускоро може постати још тежи проблем.

Иако се није наметнуо као једини представник и заступних муслиманског становништва у Србији, својим упорним радом стекао је јаке позиције у Исламској заједници Босне и Херцеговине, у којој је изградио имиџ борца за бошњачка и исламска права. На предстојећем избору за новог реиса ИЗ БиХ, Зукорлић ће бити један од два кандидата за наследника реиса Мустафе Церића. Јако упориште у Сарајеву Зукорлић има у тамошњим политичким и финансијским круговима пореклом из Санџака, а његов евентуални избор значио би свакако додатну радикализацију питања тзв. Бошњака у Србији, и додатно оптерећење за односе унутар БиХ и односе Србије са том државом.

У том случају, садашње ћутање званичног Београда ће имати далеко теже последице, а проблеми се неће моћи решити шетањем и гошћењем страних дипломата по Новом Пазару и обећавањем инвестиција и изградње аутопута.