"Империја узвраћа ударац"

Тек што је уследило званично саопштење НАТО пакта да либијски лидер Моамер Гадафи не представља мету, уследило је нешто слично ономе што се догодило и 1986. год. Наиме, авијација Нато пакта је намерно циљала дом породице Гадафи, приликом чега је страдао син либијског вође и троје његове унучади. Амерички министар одбране Роберт Гејтс изјавио је следеће: “он (Гадафи) није директна мета авиона НАТО-а, који ће, међутим, наставити да гађају командне центре”.[1] Да ли дом Гадафијеве породице и спаваће собе његове унучади спада у „командне центре“ сасвим је природно питање које може уследити након ове циничне изјаве америчког Министра одбране. Наиме, приликом поменутог ратног злочина убијени су најмлађи син Моамера Гадафија Сејф ал Араб и троје његових унука док је сам Гадафи лично био у згради током напада али је неким чудом поново преживео директни напад.[2] 

Овај поступак не можемо другачије да назовемо до масакром недужних и сада се поставља питање чему заправо и служи бомбардовање Либије и која је сврха ове “кампање” дела Северноатлантске алијансе? Да ли бомбардовање заиста за циљ има спречавање и престанак „прогона цивила“ и „убијања невиних“, или је реч управо о супротном? О једној агресији која за циљ има првенствено нафту, а потом стратешко позиционирање НАТО-а у Северној Африци и свргавање Моамера Гадафија, чак и по цену најгнуснијих злочина које чине управо ваздушне снаге поменуте Алијансе. Изненађују при том прилично млаке реакције које стижу из других делова света (могуће да ће уследити у наредним часовима, а за сада чуди уздржаност Русије и Кине), као да се читав свет већ навикао и помирио са трагичном судбином породице Гадафи. 

Дакле, легитимни циљ НАТО авијације сада представљају куће и очигледни цивилни циљеви, баш као што је то био случај са нашом земљом 1999. године. И тада авијација НАТО пакта и САД нису биле у стању да војнички поразе јединице војске бивше СРЈ на Косову па су прешле на циљано и намерно гађање цивилних циљева како би тим злочинима против цивилног становништва присилила тадашње руководство на преговоре и капитулацију.

 Очигледно је да се и са Либијом понавља потпуно исти сценарио. Снаге НАТО пакта, без учешћа Немачке као важног и можда чак кључног савезника, не могу на терену да остваре значајне војне успехе чак ни против слабашне регуларне либијске армије, тако да се ваздушна подршка либијским „цивилима“ на истоку, односно шачици побуњеника који су, узгред, бучно прославили погибију Гадафијевог сина, свела на убиство чланова његове породице. И ко је онда овде истински диктатор и тиранин?

ПС. Да ли ће и пред којим трибуналом за овај злочин одговарати „налогодавци“ и убице Гадафијеве унучади?