Ирак као америчка жртва и марионета

Већ готово месец дана милитантна џихадистичка група ИСИЛ (Исламски Ирак и Левант) води рат у Ираку против регуларне ирачке војске. Резултат је катастрофалан по регуларне ирачке снаге које су изгубиле неколико хиљада војника! ИСИЛ је заузео између осталих и град Мосул, други по величини у Ираку. ИСИЛ се представља као сунитска група која се бори против исламских шиита.

ИСИЛ има своју базу и у Сирији јер жели да уједини територије освојене у Ираку са територијама у Сирији. Свет је напросто затечен успесима на бојишту које има ИСИЛ. Упркос томе што је ирачка армија наоружана америчким оружјем, она изгледа да није у стању да се супротстави џихадистима.

Вратимо се мало уназад и посветимо пажњу америчкој агресији на Ирак. Америчка војска је уништила поредак који је постојао између шиита и сунита у Ирану. Сада се Ирак буквално распада пред очима целог света, док ирачка војска од Багдада прави тврђаву[1]

Амерички председник Барак Обама разматра војну интервенцију против џихадиста док они заузимају град за градом. У Персијски залив већ је упућен један амерички носач авиона. Али то је америчка игра од самог почетка. Американци стратешки не дозвољавају да Ирак постане једна мирна и целовита држава јер би тада брзо потпала под утицај Ирана, а то Американцима свакако не одговара. „То је катастрофалан исход за земљу која је прошла крвави рат и окупацију. Нема сумње да је Вашингтон знао шта ће се Ираку десити ако помогне да на власт дођу Малики и Дава. Зашто су то учинили? Разлог је једноставан: јачањем секташке тензије Ирак више нема никакве шансе да се опорави и постане снажна уједињена држава.“[2]

Иран је понудио своју помоћ у борби против милитантних џихадиста који су углавном дошли из Сирије. Шиитски Иран се преко Хезболаха борио у Сирији управо против ових исламиста којима је оружје стизало из целог света, а посебно са Запада и Саудијске Арабије. Ако се вратимо неколико година уназад, видећемо да је власт у Ираку пре америчке агресије била секуларна и да је на власти био Садам Хусеин, члан сунитске мањине, као што је у Сирији на власти Башар ал Асад, члан алавитске мањине.

Сунити у Ираку су имали све, док су шиити били запостављени. Рат између Ирака и Ирана током осамдесетих година био је пример рата вођеног и на верској основи. Кључни човек кога су Американци после агресије поставили на чело ирачке власти јесте арапски шиит Нури ал Малики. Странка која води практично Ирак је странка Дава са Маликијем на челу. Међутим, ни Малики ни његова странка не могу да обезбеде национално и верско уједињење Ирака.

Спој демократије коју су увели Американци (да се не варамо, то је демократија која чисто представља параван за одржавање шиитске власти) и секташке поделе унутар Ирака је катастрофалан. Шиити и Малики могу вечно остати на власти, док ће сунити то трпети. Сасвим је нормално да се сунитске џихадистичке групе побуне против овога, али то је оно што су Американци управо и хтели, а сада тобоже изражавају забринутост за стање у Ираку и шаљу носач авиона. Евентуална америчка војна интервенција ће само направити још већи хаос и изазваће хуманитарну катастрофу.

Американци су добили оно што су хтели. Пошто у Сирији нису успели да устоличе џихадистичку власт и да збаце легално изабраног председника, оне то покушавају да учине у Ираку и на добром су путу да то и остваре. Ирачка војска се распада а битка за Багдад тек предстоји. Међутим, џихадисти имају искуства у освајању милионских градова, то су потврдили са Мосулом. Оно што ће уследити је крвава битка за Багдад и без обзира на то да ли ће сунитски џихадисти (међу којима има много бивших официра из Садамове армије) успети да освоје Багдад или не, Ирак ће остати земља у хаосу, која је разбијена унутрашњим секташким борбама, што су Американци одувек и желели.