Како сам постао жртва „слободе на интернету“

На самиту најразвијенијих држава Г8 ове године једна од главних тема била је и надгледање компјутерских система Европљана од стране америчке службе за националну безбедност НСА. Све је почело великим неповерењем међу државама због случаја шпијунирања грађана Европе. „Андреј Квасов , члан руске делегације на самиту Г8 већ је рекао да случај прислушкивања изазива забринутост. Открића о прислушкивању из 2009 године део су опсежне документације коју је „Гардијану“ недавно доставио бивши радник америчке Националне обавештајне агенције (НСА) Едвард Сноуден (29), из којих се види да службе безбедности САД шпијунирају планетарне електронске комуникације, пратећи телефоне и надгледајући интернет.“[1]

Директан повод да напишем овај текст је био случај када сам и ја лично постао жртва „америчке демократије и слободе на интернету“. Наиме, 21. јуна у касним вечерњим сатима нисам могао да приступим својој електронској пошти. Гугл ме је информисао да имам проблем са неовлашћеним упадом у систем и да неко „хакерише“ моје податке. Као у узбудљивим шпијунским филмовима чији сам актер лично постао није ми било ни мало пријатно, напротив. Једино што ми је преостало било је да мењам своју „проваљену“ шифру и да се додатно обезбедим од упада у мој систем тако што ћу приликом приступања налогу користити и код који ми Гугл шаље лично преко телефона. Лично, ово ме је као и сваког слободног грађанина веома узнемирило и разбеснело. Прешли су моју сопствену „црвену линију“ и нарушили моју личну приватност.

Као адреса упада наведен је град у Сибиру Самара са тачном ип. адресом коју овде нећу наводити. То је класично скретање тачне локације са које је извршен упад у мој систем. Немогуће је да је неко из Сибира „хакерисао“ мој систем а и зашто би? Све ово се одвија у светлу општег неповерења које је формулисано критикама на рачун САД и њене службе НСА на самиту Г8. Случај Едварда Сноудена, који се у међувремену склонио у Хонг Конг потврђује све горе наведено. Ово довољно говори о томе колико су обични грађани безбедни од упада за то задужених служби у њихове системе. Сви смо постали жртве планетарне параноје које су директно изазвале САД тако да сада нико није сигуран да ли ће сутра у његов или њен систем упасти хакери америчке службе и надгледати електронску пошту, као што је са мном био случај, или неке друге податке. Ово није ништа ново али сам по први пут то осетио и на својој кожи. Наиме, ко сам ја уколико су амерички шпијуни пресретали и шпијунирали чак и тадашњег руског председника Дмитрија Медведева на самиту Г8, 2009. год.?[2]

Није тајна систем за прислушкивање и надгледање се зове „Призма“ и „САД сагласиле су се да Европској унији дају информације везане за компјутерски програм америчке владе „Призма“ за праћење комуникације грађана на интернету и преко телефона саопштили су представници ЕУ.“[3] Уколико је неко попут мене, обичног грађанина и ништа више од тога, био мета неовлашћеног упада у систем онда смо последично сви постали мете надгледања америчких служби и нико се више не може осећати сигурним.

Овим својим поступком службе попут НСА задиру у приватност и ометају животе обичних грађана што је више него узнемирујуће. Сви смо постали жртве америчке параноје што на елементаран начин и у принципу крши основно људско право на слободу и слободно изражавање. Толико о наводној америчкој демократији и тврдњама да је интернет потпуно слободан. Он то никада није био нити ће бити и као обични грађанин који мора да користи услуге интернета веома сам забринут и гневан што је неко нарушио моју личну приватност. С тим се мора одмах престати иначе ћемо упасти у зачарани круг неповерења где свако свакога може надгледати и шпијунирати, а највећу цену тога платиће обични грађани. Случај Едварда Сноудена довољно говори колико су америчке службе спремне далеко да иду у шпијунирању приватних лица широм планете. Ствар је очигледно достигла размере због којих сви морамо да се осећамо угрожено не знајући ко је следећи на мети америчког „великог брата“.