Na pomolu novi Račak?

Grmeo je godinama Aleksandar Vučić protiv svih „izdajnika“ i neprijatelja Srba i Srbije, stojeći uz rame svoga voljenog vođe, kao što je ponosno ispred svog vrhovnog komandanta nekada stajao i potparol Ivica Dačić, u vreme borbi protiv „zle Imperije“. Zagrmeo je Aleksandar Vučić svom silom i juče[1], a Ivica Dačić svom snagom opet stao uz bok svog lidera[2], ali ne radi Srba i Srbije, već da bi pre istrage i jasnih činjenica saoštili da je najnoviji zločin na Kosovu počinio neki srpski ekstremista i da odgovornost za zločin opet leži na nama.

Jučerašnje ubistvo litvanskog policajca na severu Kosova usijalo je ionako napetu situaciju, a dok počinilac ovog čina još uvek nije poznat, predstavnici stranih misija i evropski zvaničnici su u prvim reakcijama samo oštro osudili napad, ne upirući, za sada, prstom ni u koga. (Nije to učinio čak ni Hašim Tači.) Umesto njih, prst je podigao Vučić, grmeći da će reakcija države „biti žestoka“ (slobodno je mogao da kaže i „jeziva“) i da Srbija nema pravo da ćuti i dopusti teroristima i ekstemistima da misle da mogu njome upravljati.

„Napad je uperen protiv srpskog naroda i Srbije i predstavlja njenu sramotu“, doslovno je rekao Vučić, dodajući da se počinioci neće sakriti, čime je posredno u ime države Srbije preuzeo odgovornost za počinjeni zločin, iako je poznato da su se ranije, upravo na tom istom mestu, dešavali ozbiljni incidenti, u kojima su učestvovali albanski teroristi iz organizacije ANA, i u kojima je već bilo mrtvih i ranjenih.

Napad se desio u blizini albanskih naselja Žaže, Boljetin i Lipa u opštini Zvečan, na mestu na kome se prethodnih godina desio čitav niz incidenata, za koje je pouzdano utvrđeno da su odgovorni Albanci iz okolnih sela.  Na istom mestu je 2003. ubijen indijski pripadnik UMNIK policije, a odgovornost je preuzela ANA (Albanska nacionalna armija) zbog čega je Unmik ovu paravojnu formaciju proglasio terorističkom[1]. 

Nekoliko meseci pre toga, u blizini ovog mesta dvojica uniformisanih terorista iz iste organizacije poginuli su prilikom neuspešnog pokušaja postavljanja mine na nadvožnjaku. Portparol UMNIK-a je tada najpre negirao mogućnost da je pokušaj miniranja izvršila ANA, ali je ova organizacija sama preuzela odgovornost za napad i objavila imena poginulih terorista.[2] Sledeći incident na istom mestu dogodio se 2006. kada su lokalni Albanci pucali na KFOR i ranili jednog Ukrajinca. Konačno, u aprilu prošle godine, mediji su objavili video snimak sa tog mesta na kome se vidi kako naoružani Albanci snajperom posmatraju srpska vozila koja prolaze magistralom.[3]

Naravno, sve ovo što pominjemo, a što je dobro poznato i Srbima na KiM i vlastima u Beogradu, ne mora automatski da znači da je ubica Albanac, Ko je izvršio napad znaće se tek posle istrage, ako ikada bude valjano sprovedena. Ali indikativno je i zabrinjavajuće to što je Vučić svojom ishitrenom reakcijom odmah loptu bacio na srpsku stranu, direktno na štetu kosovskih Srba, pošto se preko albanskih medija oni već optužuju da su napad preduzeli iz osvete za oslobađajuću presudu Fatmiru Limaju.

Srbi sa Severa trpe ogroman pritisak radi izlaska na Tačijeve izbore, i logično je pretpostaviti da im ovakav incident nije bio potreban. Ali je, isto tako, logično pretpostaviti da on itekako odgovara Prištini, Zapadu i onima u Beogradu koji žele da se „jednom za svagda“ obračunaju sa „neposlušnim“ Srbima sa severa KiM. 

Srpski trijumvirat nema još mnogo vremena da dokazuje svoju vernost Evropi, kojoj su pod noge bacili sve, pa i svoj nekadašnji patriotizam, kojeg su zamenili za izdaju i autošovinizam još veći i odurniji od onog njihovih prethodnika. Dok nervozno odbrojavaju minute do izbora, njihovi govori, gestovi i činovi sve više pokazuju prezir, netoleranciju i agresivnost prema sopstvenoj naciji i narodu. Izbori od kojih zavisi ne samo dalja sudbina kosovskih Srba, već i samog srpskog trijumvirata su sve bliži, ali se već uveliko govori da se, uprkos agresivnoj i prljavoj kampanji koja se vodi iz Beograda, očekuje jako mala izlaznost lokalnih Srba – što bi predstavljalo poraz zvaničnog Beograda i propast Briselskog sporazuma. Čak i oni građani na severu KiM koji su u početku verovali u dobre namere Vučića, Dačića, Vulina i ostalih, ogorčeni su poslednjim odlukama i ponašanjem tzv. „srpske vlade“. Zato ovakva žurba da se, „pre roka“, istakne etnička pripadnost ubice izaziva, najblaže rečeno, sumnju da će sada uslediti još jači i brutalniji pritisak na Srbe ne bi li se, milom ili silom, privoleli da izađu na glasanje i tako spasu jadnike u Beogradu kojima gori pod nogama.

Zato, na kraju, u iščekivanju „zvanične verzije“ ovog incidenta, nije na odmet podsetiti se svih prethodnih slučajeva podmetanja i manipulacija, od Markala do Račka (zaključno sa događajima koji su bili povod pogromu od 17. marta, kada su za tragičnu smrt kosovske dece u reci Ibar, bez ikakvoga osnova, bili optuženi Srbi), kakvih smo se nagledali i čije žrtve smo bili tokom prethodnih dvadeset godina. Samo što će, ovoga puta, za razliku od onog „originalnog“ Račka, u ovoj zloćudnoj ujdurmi, na svoju i našu sramotu, možda direktno sa-učestvovati i zvanični Beograd?