(Ne)briga o sopstvenim državljanima

Primer angažovanja države, sudskih organa, građana a naročito medija, među kojima se ističe B92, u osudi ubistva francuskog državljanina Brisa Tatona teško može a da ne privuče pažnju. Naročito kada sa malih ekrana tj. na B92 vidimo brojne priloge koji su posvećeni izjavama roditelja pokojnog Tatona koji su nezadovoljni što je suđenje, kao i saslušanje svedoka odloženo[1].

Naravno, sve je to u redu i svako ko je normalan osuđuje takav zločin koji ne sme proći nekažnjeno, ma ko da su počinioci, međutim, teško možemo a da ne napravimo jednu paralelu. Naime, Fransuska je pokazala, u prilog čemu govori i intervencija francuskog ambasadora i brojnih drugih diplomata, da je njoj stalo do svojih državljana. Međutim, šta se može reći za Srbiju?

Naime, stiče se utisak da naša država uopšte i ne haje za sopstvene državljane koji stradaju u zemljama EU. Primer je slučaj sa navijačima Partizana koji su teško povređeni i to baš u prestonici toliko veličane zapadne demokratije EU, famoznom Briselu gde je jedan mladić ostao bez oka, kao i događaj u Ohridu, gde je srpski turista poginuo u tuči u lokalnoj diskoteci.

Naša država nije uputila nijedan zvaničan protest, niti će se pokrenuti lavina optužbi kao što je to bio slučaj sa mladim Brisom Tatonom. Stiče se utisak da Srbija i ne sme da protestuje zbog huliganskog i zločinačkog ponašanja nasilnika u Briselu, koji su iz čista mira napali grupu navijača iz Beograda koji su se sasvim mirno šetali “nezgodnim” delom Brisela. Toliko o toj demokratskoj Evropi koja se užasava srpskih nasilnika. Osim toga, naša ambasada u Skoplju nije čak ni zvanično obaveštena o smrti turiste iz Srbije.

Naravno, gotovo da je i suvišno pominjati kakva je bila reakcija diplomatije SAD u slučaju Miladina Kovačevića koji je optužen da je svom kolegi naneo teške telesne povrede opasne po život. Da li je i potrebno da pominjemo pretnje i ucene koje je Hilari Klinton uputila kako bi kompanije koje sponzorišu KSS obustavile svoje finansiranje[2]?

Sledeći primer je Hrvatska, u kojoj je tokom ove turističke sezone napadnut nemali broj građana Srbije[3], dok je u automobilskoj nesreći kada je kombi naleteo na automobil sa tablicama iz Srbije poginula sedmomesečna beba[4]. Okolnosti pod kojima je došlo do ove nesreće nikada nisu rasvetljene, ali ponovo ne čudi izostanak reakcije našeg državnog vrha koji izgleda da nema vremena da obraća pažnju na srpske državljane van granica zemlje. I u slučaju Hrvatske, reakcije našeg državnog vrha su ili nepostojeće ili sasvim neadekvatne!

Teško je a ne zapitati se da li je našoj državi uopšte i stalo do njenih državljana. Svakako, vidimo da je nama mnogo više stalo do tuđih građana. Setimo se samo povorke građana koji su palili sveće za nesrećno stradalim Tatonom. Da li se neko u Briselu setio da se izvini Srbiji i njenim građanima zbog nesreće u kojoj je jedan mladić ostao bez oka, a drugi je tek pukom srećom ostao živ?

Dakle, ili se naša država plaši da stane u zaštitu svojih građana ili to jednostavno ne želi, što u svakom slučaju predstavlja razlog da se prosečni građanin Srbije i te kako zabrine nad svojom sudbinom i sudbinom svoje porodice. Zaista, sa pomirljivom i apatičnom politikom oko Kosova, koja neizbežno vodi u jedan “kompromis”, Srbija se nalazi u veoma nezavidnoj poziciji iz koje se, nažalost, ne vidi izlaz, a i kako bi sa političkim vrhom koji na ovaj način brine o svojim državljanima.