Нећемо у XIX век!

„Партије из Републике Српске, које чине апсолутну већину у Народној скупштини Републике Српске, сматрају да Закључци од 14. маја 2009. године нису  антидејтонски  ни антиуставни, нити су Партије приликом њиховог усвајања биле мотивисане таквим намјерама. Партије остају при ставовима изнесеним у Закључцима и дјеловаће политички на основама ових ставова…

…Партије одбијају употребу 'бонских овлашћења' и траже од Високог представника да их  се одрекне, осим оних којима се укидају претходне смјене и укидају наметнути закони, те да се што прије изврши трансформација Канцеларије Високог представника у Специјалну мисију Европске уније…“

Ово су фрагменти из заједничке политичке изјаве седам водећих странака у Републици Српској – СНСД, ПДП, СДС, ДНС, СП, СРС и ДП, саопштеној у петак 3. јула, након састанка код председника Републике поводом поништавања закључака Народне скупштине РС, усвојених 14. маја 2009.

Политичка јавност у Републици Српској, како видимо, не прихвата диктат, принуду и политику свршеног чина, ма од кога и ма у чије име долазила. Такви облици комуницирања враћају нас у XIX век и потпуно су непримерени времену у коме живимо.     

Дејтонски споразум  – како се наглашава у заједничкој изјави политичких странака у РС  –  представља обавезујући правни оквир за Босну и Херцеговину и партије ће радити у правцу реформи које су засноване на Дејтонском мировном споразуму.

„Партије сматрају да су ставови из Коминикеа ПИК-а, у вези са закључцима Народне скупштине Републике Српске, непримјерени и нетачни и тиме неприхватљиви за Републику Српску…“

А како на актуелне заплете и контроверзе гледају у Народној скупштини РС, чији су закључци одлуком високог представника Валентина Инцка поништени?  У расправи о овој теми посланици српског блока странака  оценили су то као недемократски  и непримерен чин, као наставак притисака  и изнуђивање решења која нису у интересу Републике Српске. Стога је једнодушан став да садашњи мандат Канцеларије високог представника (ОХР-а) треба што пре окончати.

Занимљиво мишљење о томе изнео је Игор Радојчић, председник Народне скупштине РС,   у интервјуу „Гласу Српске“. На питање овог листа  „Како гледате на притисак политичара и медија из ФБиХ на високог представника да примијени 'бонска овлашћења'  против РС“  Радојчић је одговорио:

„Читава ова ситуација око Закључака НС РС је апсолутно пренаглашена и има карактеристике индуковане кризе. Уз милион других проблема са којима се ова земља бори, прије свих економских, у први план су већ неколико недјеља избили Закључци НС РС, који, уз дужно поштовање према овом акту, немају ни случајно карактеристике таквог потреса, или акта такве садржине који би фокусирао цијелу домаћу јавност и дио међународне заједнице. Стога прије вјерујем да се ради о намјерном изазивању кризе уочи сједнице Савјета за примјену мира (PIC), која је одржава крајем мјесеца. На то ме наводе и ранија политичка искуства, јер је обично пред сједнице PIC-а на којима су се очекивале важне одлуке, ситуација у БиХ бивала искомпликована“.

Лидер СДС Младен Босић, који предводи највећу у блоку опозиционих странака у РС, на конференцији за новинаре, одржаној 3. јула, изјавио је:

„Били или не били закључци НС РС на снази, они су израз политичке воље и високи представник не може поништити ту политичку вољу. Решење које СДС очекује јесте да Влада РС направи Акциони план како ће спроводити закључке НС РС за које су гласали већином гласова сви посланици из РС“.

По свему судећи, међу кључне моменте који су руководили високог представника да затражи поништавање, а потом једнострано сам поништи поменута аката, су ставови формулисани у следећим закључцима:

„Народна скупштина сматра да је сваки пренос надлежности могућ само након претходног изјашњења Народне скупштине, као овлаштеног субјекта у смислу члана III 5.(а) Устава Босне и Херцеговине, а ради постизања договора ентитета о преносу надлежности на институције Босне и Херцеговине.

Народна скупштина тражи да се за, до сада неуставно пренесене надлежности, покрену поступци измјена и допуна раније донесених закона, односно да се покрену правни спорови пред домаћим и страним правосудним институцијама.

Народна скупштина ће, измјенама и допунама Пословника Народне скупштине Републике Српске, прописати процедуру и органе који треба да се изјасне по упиту посланика и делегата из Републике Српске из претходног става.“

Шта је ту спорно и неприхватљиво за ОХР и заједницу „демократских држава“ које он представља у Босни и Херцеговини? Зашто и даље намећу решења која нас враћају у оно давно време – у XIX век?