Неслављење дочека

Човек би помислио да Нову годину не славим јер ми је мука од одговарања на питања Шта је на вас оставило највећи утисак претходне године? а шта очекујете од следеће? хоће ли нам бити боље кад будемо старији годину дана? која вам је личност лане најбоље прирасла? чему се надате у земљи Србији, где је нада стављена ван закона још давних дана а "перспектива само појам из нацртне геометрије" (Б. Тирнанић)? шта спремате за Новака, у сред Божићног поста? – али би то било тачно да је овај аутор позната персона (џетсет усмерења) коју развлаче по електронским медијима.

Из добро обавештених извора блиских мени можда бисте могли да извучете признање да ме убија пројектовано весеље баш тог дана, да се баш 31/18. децембра сетим стиха "пучина је стока једна грдна", те да ми се никако не прима Нова година пре Божића. А биће и да ми је Нова постала обичан дан оног трена када су се девојчице избориле и да неновогодишње ноћи проводе ван кућа. Уосталом, што ономад рече поч. Драган Малешевић зв. Тапи: "Ја сваки дан идем у кафану, мени је Нова година сваког дана!"

Али, што написаше у Забавнику, живот пише романе и драме, злехуда судба ми је (под старе дане!) натурила полупородични демократски централизам по коме је довољно, али и потребно, за тзв. Нову годину бити будан: ништа лакше, рећи ћете, за мене који у кревет одлазим на релацији 02-04 изјутра. Авај! претходних грегоријанскокалендарских година ми се успешно приспављивало нетом после цртаних филмова – па сам излаз за неслављење углавном морао тражити у болести (и другим демонима).

Ове је година ситуација заиста била критична: крајем децембра ухвати ме неко здравље и Бог зна како би се све то завршило да не стиже спас од  Деда Мраза, оног за нас задуженог а у лику премијера Србије, и његове изјаве да се Следеће године у Србији неће живети боље него у овој! Шта славити, шта дочекивати – гори живот, који не може да сачека ни српску Нову?! Дакле, беше то дивна прослава, нисам морао да се правдам зашто сам будан а као да спавам! У то име...