O nenamenskom nošenju vojne uniforme i uniforme civilne zaštite - Zašto vlast uporno krši zakon?

Nošenje vojne uniforme od strane pojedinih predsednika država i ministara odbrane, posebno prilikom poseta vojnim jedinicama u miru ili ratu, nije novost niti retkost. Nošenje vojne uniforme u takvim prilikama je sasvim opravdano, pod uslovom da za to postoji i pravni osnov.

U vezi sa nošenjem uniforme u našoj državi imamo „dva slučaja“ za koja se u javnosti može čuti da su „pravno sporna“. Međutim, ništa nije pravno sporno jer postoje propisi koji uređuju ko i kada može ili mora da nosi uniformu. Zato ćemo u ovom tekstu dati odgovore na „pravno (ne)sporna pitanja“ i to na način što ćemo ukazati na propise u kojima se nalaze odredbe u vezi sa nošenjem uniforme.

U javnosti nije „stara priča“ u vezi sa nošenjem vojne uniforme od strane Ministra odbrane. Bilo je raznih odgovora na pitanje da li Ministar odbrane sme, kada, kakvu i pod kojim uslovima da nosi vojnu uniformu. Odgovor je: prema Zakonu o Vojsci Srbije samo su vojna lica obavezna da nose uniformu (čl. 48). Međutim, predsednik Republike je 2017. godine doneo Pravilo o vojnim uniformama i oznakama činova u Vojsci Srbije, u kojem je suprotno Zakonu o Vojsci Srbije propisao da predsednik Republike i Ministar odbrane mogu nositi terensku uniformu sa propisanim oznakama. Međutim, to je moguće samo prilikom poseta komandama, jedinicama i ustanovama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, za vreme vojnih vežbi i tokom službenih poseta pripadnicima Vojske Srbije na lokacijama multinacionalnih operacija u inostranstvu. Dakle, ukoliko bi „terensku uniformu“ nosili u nekim drugim prilikama tada se može postaviti pitanje odgovornosti.

Ne sme se zaboraviti i na krivičnu odgovornost ukoliko bilo ko (makar to bio i predsednik Republike ili ministar) nosi vojnu uniformu suprotno propisima

Ne sme se zaboraviti i na krivičnu odgovornost ukoliko bilo ko (makar to bio i predsednik Republike ili ministar) nosi vojnu uniformu suprotno propisima. Krivičnim zakonikom je propisano krivično delo Lažno predstavljanje (čl. 329), koje pod određenim uslovima čini lice koje nosi vojnu uniformu (za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine).

Nova je „priča“ u vezi sa nošenjem uniforme „civilne zaštite“, koja je postala aktuelna od kada su pojedini pripadnici tzv. kriznih štabova (prema slovu zakona reč je o štabu za vanredne situacije) počeli da se u javnosti pojavljuju u toj uniformi. Opet su se mogli čuti različiti odgovori na pitanje ko, kada i pod kojim uslovima može da nosi ovu uniformu. Odgovor je: prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama - pripadnici jedinica civilne zaštite nose uniformu prilikom izvršavanja zadataka civilne zaštite (čl. 86). Konkretni zadaci su propisani Uredbom o jedinicama civilne zaštite, nameni, zadacima, mobilizaciji i načinu upotrebe – u te zadatke nikako ne spada gostovanje u emisijama na raznovrsnim televizijama.

Ništa nije pravno sporno u vezi sa nošenjem uniforme, ali nije jasno zašto vlast uporno krši pravo. Stiče se utisak da vlast ne čita i ne poznaje propise koje je donela – što je za svaku kritiku

Osim toga, pomenutim zakonom je predviđana i prekršajna odgovornost ukoliko se nenamenski koristi dodeljena uniforma civilne zaštite (čl. 113). Za prekršaj je predviđena novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara.

Ništa nije pravno sporno u vezi sa nošenjem uniforme, ali nije jasno zašto vlast uporno krši pravo. Stiče se utisak da vlast ne čita i ne poznaje propise koje je donela – što je za svaku kritiku. Sa druge strane, možda je reč o prostom reklamerstvu jednog ministra i svih drugih koji neovlašćeno nose uniformu ili je to strateško ponašanje utemeljeno na uvreženom mišljenju da naš narod voli uniformu. Pa tako valjda proizlazi da bi trebalo da voli i onoga ko se u njoj pokazuje. 

(Autor je doktor pravnih nauka i asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu)