понедељак, 30. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Обавезно ношење заштитне маске и одговорност за неношење – правни аспект
Коментар дана

Обавезно ношење заштитне маске и одговорност за неношење – правни аспект

PDF Штампа Ел. пошта
Иван Милић   
уторак, 07. јул 2020.

Пре неколико дана у појединим градовима и општинама уведена је обавеза ношење заштитне маске“, пре свега, у затвореним просторима. Правни основ уведене обавезе разликује се у зависности од тога да ли је у градовима и општинама проглашена ванредна ситуација или није.

У оним општинама и градовима у којима је проглашена ванредна ситуација правни основ за увођење обавезе је Уредба о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19, којом се прописује да је на територији јединице локалне самоуправе на којој је надлежни орган прогласио ванредну ситуацију због настанка елементарне непогоде ширењем епидемије заразне болести COVID-19 у свим затвореним просторима обавезно ношење заштитних маски (чл. 9а). У овом случају јасно је и ко сноси одговорност, јер је предвиђена прекршајна одговорност за лица која не носе заштитну маску - новчана казна од 5.000 динара. Уредба Владе је правно оправдана, јер је донета у складу са Уставом и Законом.

Међутим, у неколико општина и градова у којима није проглашена ванредна ситуација, уведена је обавеза ношења заштитне маске. То је учињено од стране штабова за ванредне ситуације, који су обавезу увели наредбама или закључцима. Штабовима за ванредне ситуације правни основ за увођење обавезе је Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама (углавном чл. 43). Доста је правно проблематично што су штабови за ванредне ситуације прописали овакву обавезу, а не сме се изгубити из вида да се у појединим одлукама не наводи ни од када (од којег датума) важи наведена обавеза.

Сада се поставља питање на кога се односи обавеза, тј. да ли грађани могу да се прекршајно кажњавају уколико не носе заштитну маску, као што то важи за градове и општине у којима је проглашена ванредна ситуација, или је одговорност на власницима или корисницима затвореног простора? Грађани не могу да се прекршајно кажњавају на основу одлуке штаба за ванредне ситуације, јер се ни у Закону о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама не предвиђа прекршајна одговорност грађана уколико не поступе по члану Закона на основу којих је уведена обавеза. Грађани не могу да се прекршајно казне ни по основу Уредбе о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19, јер је то кажњавање могуће само у локалним самоуправама у којима је проглашена ванредна ситуација.

 У појединим наредбама штабова за ванредне ситуације је наведено да су власници или корисници затворених простора надлежни за спровођење наредбе о ношењу заштитне маске, док у другим није наведено ко је надлежан за спровођење. Чини се да је намера да одговорност буде на власницима затворених простора. Нејасно је како власници или корисници затворених простора могу да буду надлежни за спровођење одлука штабова за ванредне ситуације, јер је правило да се закони или нижи правни акти спроводе од стране надлежних државних органа. Пре свега из разлога што власници затворених простора не могу да кажњавају лица која су се затекла у њиховом простору без заштитне маске. Која овлашћења може да има власник затвореног простора – да забрани улаз лицу које не носи заштитну маску, да опомене лице да носи заштитну маску, да обавести недлежни орган да лице не носи заштитну маску….? На крају, коју одговорност сноси власник затвореног простора ако се у њему налази лице које не носи заштитну маску? Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама (чл. 43) не предвиђа прекршајну одговорност власника затвореног простора.

Јасно је да се у ситуацији у којој се сада налазимо мора брзо реаговати, брзо доносити одлуке, али то је потребно да чине органи који су за то надлежни и у прописаној процедури. Потребно је недвосмислено прописати шта је дозвољено, а шта није, ко и коју врсту одговорности сноси уколико прекрши меру, те јасно прецизирати од када важи уведена мера. У супротном постоји правна несигурност.

На крају, иако је можда неспорно шта значи „ношење заштитне маске“, ипак је у самом пропису потребно прецизирати шта се под тим подразумева, као што је то својевремено препоручено Упутством Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" „…морају да носе маске, тако да маска прекрива уста, нос и браду…“. Потребно је прецизирати из разлога да у пракси не би дошло до различитог тумачења шта се подразумева под „ношењем заштитне маске“. Навешћемо и један пример који илуструје овај проблем -  законом је прописано да возач и путник мотоцикла морају за време вожње носити на глави заштитну кацигу. Дакле, не може да је носи у руци.

(аутор је доктор правних наука, асистент на Правном факултету Универзитета у Новом Саду)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер