Неплаћање карте у јавном превозу – јасно је шта закони (не)дозвољавају

Није спорно да карту у било којем јавном превозу путник треба да плати. Међутим, већ неколико година уназад у појединим општинама и градовима важе посебна правила уколико се путник од стране контролора затекне без карте у возилу градског превоза. Таква правила не постоје у законима, већ су уведена одлукама локалних власти.

Неколико највећих јединица локалне самоуправе (Београд, Нови Сад, Крагујевац) изменило је одлуке о јавном превозу којима се чак прописује да је неплаћање карте прекршај. Истим одлукама се овлашћују контролори да легитимишу путнике, узимају од њих податке о идентитету па чак и да уручују прекршајне налоге. Имајући у виду да велики број путника не жели да дâ контролорима личну карту на увид, контролорима је при легитимисању путника асистирала комунална милиција. Неретко се дешавало и да се путник без карте задржава у аутобусу или ван њега све до доласка комуналне милиције или полиције. Како би се проблем са легитимисањем путника убудуће отклонио, недавно се могло чути да ће са контролорима ићи и радници обезбеђења који ће само „превентивно да делују“.

 Доносиоци оваквих локалних одлука су изгледа заборавили на законе. Не сматрамо да је оправдано да се локалном одлуком пропише да је вожња без карте прекршај јер је ту реч првенствено о уговорном односу између пружаоца услуге (гсп) и путника. Такође, ни закон вожњу без карте не санкционише као прекршај. Због тога сматрамо да се путнику без карте у превозу може издати само налог за плаћање доплатне карте у одређеном (већем) износу (као што је случај са неплаћањем паркинга у градовима). Већим износом у односу на редовну цену карте, та доплатна карта би била и нека врста казне али и мера превенције, одвраћања од вожње без карте („шверцовања“) за све будуће путнике у јавном превозу.

Такође и легитимисање путника од стране контролора је правно спорно јер то право имају само службена лица овлашћена за легитимисање (чл. 21 Закона о личној карти), као што су полицајци, комунални милицајци и друга овлашћена лица. Важно је нагласити да путника контролор не сме да задржава ни у аутобусу нити ван њега јер таквом радњом чини кривично дело противправно лишење слободе (за које је прописана казна затвора до три године - чл. 132 Кривичног законика). Уз све ово, ни уручивање прекршајног налога од стране контролора није у складу са Законом о прекршајима јер они нису овлашћена лица.  Не треба изгубити из вида чињеницу да ће свако лице коме је изречена новчана казна због неплаћања карте бити уписано у регистар прекршајно кажњених лица.

Чудно је да овакво кршење људских права уопште постоји, а још необичније је то што нема правноваљане реакције власти. И даље се грађани без карте у јавном превозу незаконито кажњавају и трпе правне последице кажњавања али, ако је на срећу, за сада само у неколицини локалних самоуправа.

(Аутор је доктор правних наука и асистент на Правном факултету Универзитета у Новом Саду)