Отворено писмо Високом представнику за Босну и Херцеговину Валентину Инцку

Драги господине Инцко,

На комеморацији у Поточарима 11. јула ви сте рекли да неко ко „пориче геноцид у Сребреници не може бити део наше цивилизације.“ Са становишта каквог ауторитета ви износите такву оцену? Да ли сте ви судија? Да ли се бавите проучавањем цивилизација? Да ли сте прочитали нашу монографију „Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида“, коју вам је ваш заменик уручио? У њој се на елоквентан и документован начин управо доказује теза коју ви изгледа оспоравате, а то је да је правну квалификацију злочина у Сребреници сасвим могуће испитивати на научно утемељен и цивилизован начин

Упорно и поштено испитивање те тезе неопходно је зато што њено широко и некритичко прихватање претставља динамит који прети да подрије саме темеље Босне и Херцеговине. Ако једна заједница одлучно инсистира на једној тези коју друга заједница подједнако одлучно и са дубоком индигнацијом одбацује, сложићете се да је њихов коначан растанак само питање времена.

Међутим, приметио сам да ви изношење таквих деструктуивних ставова, чак и у свом присуству, пасивно трпите под условом да то потиче из неких наизглед привилегисаних кругова. На комеморацији у Поточарима, на свега неколико корака од вас, неразборити г. Харис Силајџић емитовао је шифровану поруку која је свима, па и вама, морала бити кристално јасна: да је једна од конститутивних јединица Босне и Херцеговине резултат наводног геноцида и да се зато она мора укинути. Та скандалозна изјава представља непосредан и јавни позив на рушење уставног поретка земље у којој сте ви Високи претставник, не само са ингеренцијама, већ и са обавезом, да обезбеђујете примену и поштовање њених законских норми. Неактивност коју сте показали, када вам је у вашем присуству била бачена рукавица у лице, мене запрепашћује. Ако заиста верујете да поседујете Бонска овлашћења, зашто их нисте употребили на лицу места да смените г. Силајџића? То би послало моћну и убедљиву поруку свима који руше Босну и Херцеговину да је спрдање са највишим правним актима те државе нешто што не може бити толерисано.

Ја ценим напор који сте уложили да свом говору у Поточарима додате философску димензију врло поучним рефлексијама о цивилизацијском праву сваке особе на достојанствен укоп. Приметио сам да су се и друге присутне личности, конкретно ваш белгијски колега, потрудиле да своје саучешће уздигну до класичних висина, наводећи чак и речи великог Платона (мада бих пре рекао да мисао која је била цитирана потиче од Тукидида, али то је небитно). Ако ви желите да следеће године и визуелно потврдите тачност речи које сте изговорили у Поточарима, ја вас позивам да 30. јуна 2011. године одвојите време да дођете на парастос зверски побијеним житељима села Божићи, недалеко од Сребренице. После свирепог покоља, то село се неколико месеци налазило под окупацијом џелата а за то време шумске звери су разносиле делове несахрањених тела и кости побијених мештана. Уверавам вас да ћете бити дубоко потрешени призором и да ће вам то дати још више моралног подстрека да се бар у својим интимним молитвама – ако већ не на јавним местима – присетите без разлике свих жртава Сребренице.

Срдачан поздрав,

Стефан Каргановић