Каталонија, Република Српска и "Авазово" спиновање

Последњих дана интернет портали широм Босне и Херцеговине брује од „ударне“ вести из Барселоне да је тамошња невладина организација Catalan Foreign Assemblies (http://catalanassembly.org/) издала саопштење где се „ограђује“ од поређења – које се на основу текста у „Дневном авазу,“ наводно од 8. новембра 2013. године, приписује председнику Милораду Додику – између референдума о независности Републике Српске и сличне иницијативе која је у току за независност Каталоније.

Пажљивом читаоцу одмах је упало у очи неколико сумњивих ствари у вези са овом вешћу. Пре свега, колико људи у Каталонији говори „босански“ и прати „Дневни аваз“? Зашто је реакција из Барселоне на наводну изјаву председника Додика уследила са толиким закашњењем? Коме је у Каталонији стало до унутрашњих политичких прилика и односа у Републици Српској и БиХ, и то у толикој мери да би се од имплицитне подршке неког политичара са тог подручја самоопредељењу каталанског народа – јавно и наметљиво „дистанцирао“? У свему овоме нема ни најмање смисла.

После искуства са успешном студентском шалом, када су у јавности пласирани, и од домаћих медија некритички прихваћени, измишљени резултати недавног пописа становништва у БиХ одлучили смо да проверимо ову информацију из Каталоније.

Испоставило се, пре свега, да у сарајевском „Дневном авазу“ од 8. новембра 2013. године нема ни трага од вести на којој се темељи каталанско саопштење. Нешто што би по садржају било најближе таквој изјави председника Додика „Дневни Аваз“ преноси у издању од 8. новембра, али 2012. године, дакле читаву годину раније:

По „Авазовом“ тумачењу председникове тадашње изјаве, он је 2012. године рекао да ће Република Српска чекати да види шта ће „Шкотска или Каталонија...учинити на том плану.“ Па је у вези са расписивањем референдума додао: „Ми чекамо да имамо примјере у Европи како се то ради и да нама не може нико ништа да приговори.“

У светлу стварне садржине и датума текста из „Дневног аваза,“ на који се каталанско удружење наводно позива, свако „ограђивање“ са њихове стране је очигледно депласирано. Али много интересантнија од тога је чињеница да је каталанска реакција закаснила не три месеца, како смо у први мах помислили узимајући вест на интернету здраво за готово, него годину дана и три месеца!

То практично отклања могућност да је неко у Барселони научио „босански“ и да прати писање сарајевске штампе јер, у таквом случају, реакција не би толико каснила, чак под претпоставком да за њу постоји неки основ. Намеће се само један могући закључак. Неко је са простора Босне и Херцеговине, било из Федерације или из Републике Српске, или синхронизовано, одлучио да у сврху предизборне сатанизације доведе јавност у заблуду коришћењем – и сервирањем необавештеним Каталонцима – бајатог текста из „Дневног аваза“ од пре више од годину дана, уз одговарајуће тенденциозно тумачење.

При томе, посета сајту каталонске организације открива врло мало о њеном пореклу и финансирању. Све што нам о себи кажу јесте то да су њихови сарадници волонтери и да им се канцеларија налази у Барцелони, улица Карер Марина 315. На тој адреси се, поред „волонтера,“ можда не налази много више од једног писаћег стола, неколико столица, компјутер и машина за прављење еспресо кафе.

Знаковито је такође да се интернет сајт који се „ограђује“ од председника Додика, и који се зове Catalan Foreign Assemblies, представља само као део покрета Assamblea Nacional Catalana (Каталанска народна скупштина), који заговара независност тог дела Шпаније, а не као кровна организација под тим називом, како се лажно наводи на низу лаковерних сајтова у БиХ. Према томе, ово „ограђивање“ од председника Додика, о чему сарајевски и њима блиски медији трубе, уопште не потиче од кровне каталанске организације него од неке волонтерске фракције са којом су сарајевски медијски манипулатори успели да успоставе одређену врсту сарадње.

Напротив, политички интерес масовне организације у Каталонији која се залаже за самоопредељење поклапа се у потпуности са тежњама огромне већине становника Републике Српске и са општим политичким ставом председника Додика по том питању, и они се, очигледно, ни од чега нису ограђивали. 

О карактеру каталанске групице, која се после више од годину дана присетила да се „огради“ од изјаве објављене на језику који вероватно нико од њених чланова не разуме, говоре и следећа два податка. Прво, 8. новембра 2013. године, дакле баш на лажно наведени датум текста из „Дневног Аваза,“ организација Catalan Foreign Assemblies је одржала манифестацију у Хагу испред зграде Међународног суда правде у част пресуде тог тела 2010. године којом се признаје право косовских Албанаца да објаве независност:

Поставља се логично питање: какви су то политички чистунци који се „ограђују“ од председника Додика зато што је, по њима, његова политика недовољно „инклузивна“, док се са одобравањем позивају на сецесионистички чин ин виво хирурга Хашима Тачија и његове дружине?

Затим, пуно говори и мапа „Велике Каталоније“ коју објављују на свом сајту:

Очигледно је да ова група претендује и на делове територије суседне Француске, као што Тачи и његова банда присвајају делове суседних држава. Дакле, једни хоће Велику Албанију, други Велику Каталонију, а и једни и други минирају политички поредак Европе и руше постојеће признате границе, са несагледивим последицама.

Сарајевски стратези и њихови локални савезници у Републици Српској нису чувени по претераној интелигенцији, али им ипак не би било наодмет да размисле са киме се удружују. Пошто су у лажи кратке ноге, мета њихове сатанизације нема много разлога за бригу. Али они имају, јер су раскринкани.