„Пригодна честитка“ за Дан Републике Српске

Поводом Дана Републике Српске 9. јануара, неколико удружења из Федерације БиХ послало је Србима у Сребреници „честитку“ следећег садржаја:

На полеђини ове морбидне поруке наведени су називи 25 углавном бошњачких удружења проистеклих из рата, међу којима је и Коалиција "Први март", али и удружења која се званично декларишу да се залажу за - "толеранцију, мир, истину и правду". Међу њима су Форум грађана Тузле и Фондација истине, правде и помирења из Тузле.

„Историјски пројекат Сребреница“ скреће пажњу ауторима честитке да је слика којом је илустрована неверификованог порекла и да у сваком случају уопште не одговара историјским чињеницама. Темеље на којима почива Република Српска верно илуструје слика на којој се приказује укоп невиних жртава напада Армије БиХ на село Кравицу, извршен на дан Божића 1993. године:

„Историјски пројекат Сребреница“ позива удружења из Федерације БиХ која су честитала државни празник Републици Српској да се одваже да на исти начин 4. јула 2014. године честитају државни празник својим иностраним спонзорима, али овог пута користећи фотографије које приказују аутентичне темеље њихове државности:

Слика горе приказује масакр домородачког становништва Сједињених Држава 1890. године на локалитету Wounded Knee, држава Јужна Дакота, од стране јединица редовне војске, који  се по последицама не разликује од напада Армије БиХ на село Кравицу 1993. Истом приликом, бошњачка удружења би могла своју честитку за 4. јул још упечатњивије илустровати и  фотографијама линчовања обесправљеног црначког становништва, које се до 1863. године налазило у ропском положају:

На овој фотографији види се руља белих расиста како јавно на ломачи спаљује линчовано тело црне жртве, што је било и пракса одреда Насера Орића када су нападали оближња српска села из енклаве Сребреница. На слици која следи приказан је линч црних грађана САД, Томаса Шипа и Абрама Смита у граду Мерион, држава Индијана 1928. године:

Најзад, бошњачка удружења могла би за 4. јул да користе и ову слику америчког црнца линчованог у граду Опалуза 28. септембра 1868. године, непосредно после формалног укидања ропства:

„Кривица“, због које је ова жртва претрпела судбину која се не разликује од стотина српских цивила сребреничког краја између 1992. и 1995. године – као што је наведено у натпису са којим је обешен – јесте да се упркос боји своје коже усудио да користи своје уставно право да – гласа.

Када ће бошњачка удружења, која су се ове године „уљудно“ сетила празника Републике Српске, прикупити храброст да и својим покровитељима пошаљу пригодну честитку, где се приказују стварни темељи на којима почива њихова држава­? Док то не буду учинили, саветујемо грађанима Републике Српске да своје државне празнике наставе да обележавају, не обраћајући пажњу на лицемерје и простаклук суседа.

Историјски пројекат Сребреница