Слобода за злочинца дочекана овацијама

Да мађарска јавност, и што је још горе комплетно правосуђе, не жели да се суочи са својом нацистичком и злочиначком прошлошћу потврђује и недавна ослобађајућа пресуда Шандору Кепиру бившем команданту мађарске жандармерије у Новом Саду који је 1942. године учествовао у тродневној рацији када је зверски убијено и масакрирано преко 1 200 Срба, Јевреја и Рома.[1] Да иронија буде још већа, Кепирова одбрана уложила је жалбу на ослобађајућу пресуду:” уз образложење да она није довољно појаснила невиност клијента (!).[2]

Александар Дјуков, директор руског фонда Историјско сећање, сматра да је ово веома опасна тенденција која се не дозволити. Свака тенденција има своје покриће и једну базу из које црпи свој моментум. У овом случају у питању је јачање десних радикала на Мађарској политичкој сцени. ”Шта више, по верзији оптужбе, бивши нациста сносио је личну одговорност за погибију 36 невиних жртава и сматран је умешаним у масовна стрељања у Мађарској 1944. године.“[3]

Само појављивање Кепира у судници личило је на апологију злочина. Сам Кепир је након што је стигао у судницу репортерима рекао да је “потпуно невин” и читав судски процес је назвао циркусом. Након што је уз помоћ штапа за ходање заузео своје место пред собом је истакао папир на коме је било одштампано: “убице 97-годишњег човека.” [4]

Наведено јачање десничарских партија у Мађарској представља главни разлог за забринутост. Како наводи руски аналитичар, ово је још један покушај у низу поступака мађарске Владе која жели да се дистанцира од своје прошлости. “Највероватније је ослобађање нацисте у Мађарској још један корак земље у тежњи да се огради не само од своје совјетске прошлости, већ и покушај преписивања историје”. Како би што реалније описали околности које су пратиле ослобађајућу пресуду, овоме морамо да додамо и чињеницу да ослобађање једног нацистичког злочинца не само да представља ограђивање од совјетске прошлости, већ и ограђивање од сваке хуманости и права. ЕУ ничим није показала да је спремна да изврши притисак на Мађарску владу што само може погоршати међусуседске односе Србије са овом земљом.

Председник Тадић је након пресуде изјавио: ”Запрепашћен сам не само пресудом суда у Будимпешти, већ и реакцијом присутних у сали. Каква год да је пресуда Кепиру, имајући у виду тежину злочина из другог светског рата, аплауз није смео да се деси.”[5] Аплауз који је уследио након пресуде само потврђује нашу горњу тезу да неонацизам у Мађарској све више јача и да је он само поткрепљен пасивношћу ЕУ која је дозволила да један човек који је одговоран за најгнусније злочине прође некажњено. Реакција присутних довољно говори о расположењу у Мађарској и председник Тадић, морамо да употребимо недипломатски речник, наивно очекује реакцију Мађарске државе на ослобађајућу пресуду која сасвим сигурно неће уследити.

Борис Коплиловић потпредседник Јеврејске општине у Новом Саду изјавио је да је након изрицања ослобађајуће пресуде настао “потпуни хаос” у судници и да су присталице Шандора Кепира, углавном младих људи, узвикивали увреде на рачун тужилаштва, тако да се завршне речи пресуде готово и нису могле чути.[6] Уколико Мађарска влада и одговарајуће институције у ЕУ не одреагују на одговарајући начин како би спречиле да злочини против човечности прођу некажњено, онда ће то заиста представљати сумрак тзв. Западне демократије.