Србија је у Вашингтону понижена као ретко када на међународној позорници

Србија је у Вашингтону јуче понижена као ретко када до сад на међународној позорници.

На страну третман који протоколарно више приличи домородачким племенима него сувереним државама, као и запањуће бизарне изјаве медијима (оловке, глуматање по вашингтонским пешачким острвима на тему притисака да се потпише признање, приче о муку у сали док он говори, итд), сама чињеница да је делегација Србије отпутовала у Вашингтон на “преговоре о Косову”, и то без иједног стручњака за међународне односе и институционализоване преговарачке платформе, је нешто што нас уводи у реалне опасности. Тиме је преговарачки процес, вољом Београда, премештен у Белу кућу - чиме је створен преседан за наставак процеса на вероватно за нас најмање повољном терену, без савезника.

Потписани “споразум” на ванредно бизаран начин комбинује односе Београда и Приштине са вишедеценијским проблемима на Блиском истоку, правима глобалне ЛГБТ заједнице, америчко-кинеским технолошким трвењима, питањима суверености у избору снабдевања енергентима - што пас с маслом не би појео

На страну и то што потписани “споразум” на ванредно бизаран начин комбинује односе Београда и Приштине са вишедеценијским проблемима на Блиском истоку, правима глобалне ЛГБТ заједнице, америчко-кинеским технолошким трвењима, питањима суверености у избору снабдевања енергентима - што пас с маслом не би појео.

Неколико тачака тог “споразума” су директно штетне по наше националне интересе, на више нивоа.

Рецимо, Приштина се обавезала да годину дана неће аплицирати за чланство у међународним организацијама. То само по себи не би било лоше, да се Београд није обавезао да престане са кампањом отпризнавања и лобирањем код земаља које још увек нису признале “Косово” да то и у будућности не учине. Приштина се дакле НИЈЕ обавезала да широм света билатерално не лобира, А МИ ЈЕСМО.

Да је Вучић у делегацији са собом имао неког дипломату, тај би га упозорио да је и даље на снази резолуција Савета безбедности 478 из 1980, која позива све државе чланице УН да повуку своје амбасаде из Јерусалима

За почетак, “Косово” је добило признање Израела, који од једностраног проглашења независности 2008 то није урадио - како то може бити у интересу Србије? Да ствар буде бизарнија, Србија по овом споразуму НАГРАЂУЈЕ Израел за косовско признање премештањем наше амбасаде у Јерусалим - чиме ћемо се придружити (уз новопризнато Косово) само још САД и Гватемали! Да је Вучић у делегацији са собом имао неког дипломату, тај би га упозорио да је и даље на снази резолуција Савета безбедности 478 из 1980, која позива све државе чланице УН да повуку своје амбасаде из Јерусалима. То је у најмању руку контраверзан потез за земљу која инсистира на поштовању неке друге резолуције СБ УН, нпр. 1244. Као и пристајање на свеобухватну дезигнацију Хизболаха као терористичке организације (дакле изједначавање његовог политичког и војног крила), ово је директан прст у око великом броју међународних актера са којима имамо изузетно важне односе - целој ЕУ, Русији и Кини, на пример.

Нормализација животних прилика у региону, укључујући економске односе Београда и Приштине, је племенити циљ којем треба тежити у интересу грађана и будућих поколења.

Али пут за остварење тога не сме водити преко дилетантнског гажења националних интереса, стварања непријатеља широм света и понижења државе и народа.