субота, 21. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Дрина не сме бити линија раздвајања
Политички живот

Дрина не сме бити линија раздвајања

PDF Штампа Ел. пошта
Вук Јеремић   
петак, 29. јун 2012.

Уважени господине Председниче,

Драги Професоре,

Екселенције,

Пријатељи,

Даме и господо,

Велика ми је част што сам добио прилику да вам се обратим са места са кога већ готово четири и по века, у сенци овог живог моста, наш народ гледа у будућност са надом. Готово седам деценија тај поглед нам оштри диоптрија Иве Андрића, чија је снага уметничке и историјске визије име овог моста поделила између два наша велика претка – његовог мухамеданског градитеља и његовог католичког писца. За Андрића мостови су били „важнији од кућа“ и „светији од храмова“, „подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба“.

Усудио бих се да визији једног од највећих међу нашим умовима додам – и историјских потреба. На овом месту – где је речним током после смрти цара Теодосија 395. године пролазила граница Источног и Западног Римског царства – идеолошки митови покушавали су да створе хиљадугодишњу цивилизацијску границу између Истока и Запада. Понекад немарно прихватајући језик оних који нам нису увек били наклоњени, и сами смо често били склони да заборавимо да је мит о Дрини као граници цивилизација релативно скоријег порекла и да потиче из 20-тих година прошлог века као идеја хрватског историчара и политичара Милана Шуфлаја, кога неки сматрају идеолошком претечом усташког покрета.

Најубедљивија негација тог мита, чији је циљ био да од ове реке направи челичну завесу, јесу наша историја и наши животи. Може ли да буде граница светова нешто што ће граничарима обе стране учинити припаднике истог народа? Зато ова река данас није линија раздвајања, већ спона – мост – да се опет послужим речима великог Андрића – „истрајнији од других грађевина“, који „не служи ничем што је тајно и зло“.

Један од најдрагоценијих успеха нашег нараштаја јесте у томе што је учинио да Андрићева ћуприја буде довољно широка, а Дрина довољно плитка. Очување те реалности представља данас један од наших најзначајнијих завета.

Императив нашег времена је, као што је био и нашим прецима, изналажење деликатног баланса мудрости и храбрости. Превише првог науштрб другог водило нас је у понижења, у којима смо губили циљ и долазили у опасност да мислимо у категоријама својих противника; превише храбрости с друге стране, водило нас је у погибију, која нам се толико пута догађала у историји да су нам се, ево, цео век ране више обнављале него зарастале.

Захваљујем Вам се још једном на изузетној привилегији да вам се обратим управо овде. Овог Видовдана у Вишеграду, а догодине, уз Божју помоћ – Онамо. ' Намо.

Говор министра иностраних послова Србије Вука Јеремића на откривању споменика Иве Андрића у Вишеграду

(НСПМ)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер