субота, 29. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Свети Синод и Химера звана "кандидатура за ЕУ"
Коментар дана

Свети Синод и Химера звана "кандидатура за ЕУ"

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Јевтић   
субота, 03. децембар 2011.

Поводом тешке ситуације по Србе на Косову и Метохији саопштењем се огласио Свети архијерејски синод Српске православне цркве.[1] Свети Синод апелује на КФОР, званични Београд и Србе на Косову да – у овој тешкој и кризној ситуацији по Србе – буду уздржани од сваког насиља које би могло да резултује повећањем броја повређених лица.

Оно што је нарочито битно у изјави Светог Синода тиче се званичног Београда и његове променљиве политике према Србима на северу Косова. Након изјаве председника Тадића да Срби треба да напусте барикаде чини се да званични Београд диже руке и одустаје од пружања подршке сопственом народу!

Најзначајније од свега јесте да се у делу апела који је упућен властима поручује да Београд не напушта српски народ на северу, који барикадама изражава легитимно право протеста – као што Албанци нису желели да живе у Србији тако се мора поштовати и воља српског народа који не жели да живи под управом Приштине. Међутим, “међународна заједница“, ЕУ и НАТО по ко зна који пут примењују дупле стандарде када су у питању српски интереси. Српска црква је својим апелом стала уз свој народ и поручила је председнику Србије и Влади Србије “да не напусте Србе на КиМ ради химере која се зове статус кандидата за ЕУ. Јер, за одговорну власт и политичку елиту, Србија и српски народ као целина немају алтернативу, а све друго, па и идеализована и митологизована ЕУ, има алтернативу. Учлањење у ЕУ је добра жеља и замисао, али ако одрицање од КиМ представља цену којом се мора платити чланство у том савезу, онда треба отворено и часно одустати од кандидатуре”.[2]

Међутим, политичка “елита“ у Србији изгледа да је спремна да управо одустане од права Срба на Косову ради добијања статуса кандидата у ЕУ, статуса који практично ништа не значи. Турска је кандидат за пријем у ЕУ већ готово 12 година и од њеног пуноправног чланства очигледно неће бити ништа услед жестоког противљења Француске. Исти случај је и са Србијом – којој чак и тај статус виси о концу. Немачка канцеларка Ангела Меркел јасно је ставила до знања да Србија не испуњава услове за добијање статуса кандидата и да ће Немачка, када се буде расправљало о даљој интеграцији земаља западног Балкана, испољити негативан став. “За сада нису обезбеђене претпоставке за доделу статуса кандидата Србији. Добросуседски односи и регионална сарадња су, према критеријумима из Копенхагена, део политике проширења Европске уније. Дугорочно гледано, ми не желимо само Србију, већ и Косово да приведемо Европској унији и да одржимо способност функционисања Европске уније. Стога пут Србије у Европску унију води само преко нормализације односа са Косовом”.[3] Пошто је Немачка најјача земља ЕУ сасвим је јасно какав ће бити став ЕУ по питању кандидатуре Србије, чак и не узимајући у обзир да се и сама Унија суочава са бројним економским проблемима. Један од проблема назначио је аустријски канцелар Вернер Фајман изјавом да не сматра искљученим могућност распада еврозоне: “Напротив, ако нам не пође за руком да изградимо и да се придржавамо више оквирних услова, основа и правила, многе земље еврозоне неће моћи да плаћају високе камате за државне обвезнице”, упозорио је Фајман у интервјуу бечком дневнику “Кронен цајтунг”.[4]

Шта дакле даље очекивати од фамозне кандидатуре Србије уз овакав став канцеларке Меркел? Да ли је све то вредно одустајања од истинског права српског народа на Косову и Метохији за самоопредељењем и, на крају крајева, голим опстанком?

Поједини политичари у Србији – попут Драгана Марковића – сматрају да би зарад фантомске кандидатуре Срби требало да одрже састанак и да уклоне барикаде „у складу са државном политиком и позивом председника Србије Бориса Тадића”. “Они не смеју да чекају, како су рекли, да одрже састанак наредне недеље, већ ту одлуку морају донети колико сутра, јер се 5. децембра очекује став министара спољних послова земаља Европске уније о давању статуса кандидата Србији.”[5]

Дакле – с једне стране имамо ЕУ, која непрестано условљава Србију и која и сама грца у економским проблемима и јасан став Ангеле Меркел, а са друге стране имамо крајње неодговорну државну политику која позива Србе да напусте барикаде ради дијалога са Приштином који може утицати на то да Србија евентуално добије кандидатуру која сама по себи ништа не значи. Одговор је сасвим јасан – под хитно треба одустати од овакве политике државног врха који је спреман да Србе на северу Косова трампи зарад добијања статуса кандидата за чланство у Унији чији опстанак и сам виси о концу.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер