У почетку би поклон

Вероватно сте и ви као и ја много пута чули, у разним славским и кафанским расправама ( на жалост сличне ставове су заступали и неки наши високи официри) да нема сврхе да стварамо једну ескадрилу модерних ловаца МИГ-29, јер је то „ништа“ у поређењу са могућим непријатељем. Сада и најмалодушнији човек види да је такав став био ( и остао) погрешан. О томе говори овај текст.

Специјалне јединице албанских оружаних снага су запоселе прелазе Јариње и Брњак. Како сазнајемо из извештаја са више од 20 оклопних возила. И када се чинило да је то нека озбиљна сила, изнад глава су их наделтели наши хеликоптери МИ-35.

Наредног дана је КФОР подигао своје хеликоптере, а онда су тај део наше територије надлетели наши авиони МИГ- 29. НАТО даље нема одговор. Ево о чему је реч.

Подгли смо три хеликоптера МИ-35, али у реалном сукобу, ако би га албанска страна испровоцирала ( до сукоба никако другачије и не може да дође), само један такав хеликоптер би у једном борбеном задатку ( једним полетањем) уништио сва оклопна возила албнаских специјалних јединица и већину њиховог укупног састава. Војна снага само једног таквог хеликоптера је већа, по свим карактеристикама, од целе њихове јединице.

За хеликоптере би наравно био велики проблем уколико би НАТО/КФОР употребили своје ловце типа Ф-16 или неке сличне. Али, као прво, они на КиМ уопште немају такве летилице, а друго и то је најважније, њима би се супротставили наши мигови. По доктрини НАТО, противник  би морао да пошаље преко 30 својих  ловаца, да би уопште ризиковали сукоб на небу. Али су онда они, као масовни налет, веома велики циљ за наше нове системе ПВО. У садејству ПВО и затим наших ловаца, вероватно се нико од тих тридесетак авиона непријатеља не би вартио у базу из које је полетео. Да не говоримо о томе да би опет требало да се ангажује Авиано у Италији, па носач авиона итд. А јединица РОСУ би била збрисана у сваком случају.

Моје је мишљење да се данас САД и НАТО не би могли упустити у нову авантуру, непосредно после дебакла у Авганистану, ни за много веће интересе него што су Куртијеве таблице

И све то због чега- зато да би Курти истерао своју опсесију регистарским таблицама. Не постоји ни промил вероватноће да би се ико упуштао у такву авантуру за тако бесмислену ствар.

Моје је мишљење да се данас САД и НАТО не би могли упустити у нову авантуру, непосредно после дебакла у Авганистану, ни за много веће интересе него што су Куртијеве таблице.

Ескадрила модернизованих МИГ-29 је од изузетног значаја за стабилност Србије и одвраћање најагресивнијих непријатеља од помисли да могу напасти Србију. И то је само пример да треба заокружити модернизацију наше војске. Има ту још много посла. И у погледу улагања и снажења пратећих служби које омогућавају да ти авиони и наши пилоти у њима извуку максимум могућег из тих летилица, и у заокруживању ПВО система, и у решавању положаја официра и подофицира тако да не напуштају Војску Србије и у увођењу обавезног војног рока итд. Међутим, тек са модерном и снажном војском Србија може да остварује друге ствоје стратешке интересе и тек тада њена дипломатија може да постигне оптималне резултате.

После много нећкања и одуговлачења, преломна тачка је била када је председник Русије у непосредном разговору са Вучићем рекао да ће Русија поклонити авионе Србији. Таква понуда се није могла одбити.

Наша је срећа што противници нису разумели значај јачања наше војске, која је суштински добила на убрзању од наведеног поклона. Даљи наш пут развоја  је у том погледу јасан, само треба наставити одлучним корацима. И противници ће остати негде иза нас. У забораву небитног

Из те почетне иницијативе сада смо формирали једну комплетну ескадрилу модернизованих МИГ-29. И сада је то не само војна, него геополитичка нова чињеница. Која у реалном времену и простору показује да Србија може да надлети агресора на северу КиМ са јасном претњом да ће бити уништени ако изазову оружани сукоб, а да против таквог потеза Србије  покровитељи агресивне албнаксе политике немају одговор.

Уз то, такође својеврсни одговор је стигао из сасвим другог правца, у јасној изјави Русије да се поступци Албанаца морају осудити као врста агресије.

Наша је срећа што противници нису разумели значај јачања наше војске, која је суштински добила на убрзању од наведеног поклона. Даљи наш пут развоја  је у том погледу јасан, само треба наставити одлучним корацима. И противници ће остати негде иза нас. У забораву небитног.