Skupština predlaže izvršnim vlastima Republike Srbije da pozovu vlasti „Kosova“ da putem direktnih pregovora sporazumno funkcionalno razgraniče srpski narod i ostale građane Republike Srbije od albanske nacionalne manjine.

Neko proturi vest da je čuo da će im Beograd ukiniti plate ako ne uklone barikade. Glasina koja udara tamo gde najviše boli. Neko se među njima zapita: da nije to izgovor za gašenje srpskih institucija?

Barikade su samo sredstvo, verovatno poslednje, a možda i očajničko, kako bi se sa „severnih administrativnih prelaza“, uklonilo osoblje tzv. kosovske države. To se u našim medijima uporno zaobilazi.

Ako se zna da se na Kosovu i Metohiji za zločine nad Srbima ne odgovara naravno da će pucati na nas. Ako se na severu pokrajine međunarodna zajednica, na papiru statusno neutralna, direktno stavlja na stranu takozvane kosovske države, naravno da će vas ohrabriti na svaki zločin.

Mi smo bili isti oni Srbi iz 1999, 2000, 2001, 2002, 2003,... kojima je sada ostavljeno da sami odluče da li će plaćati račune za utrošenu električnu energiju. Nedeljama smo bili u mraku, trpeli i čekali da neko na višem nivou preuzme stvar u svoje ruke.

Krik narodnog nezadovoljstva ne treba da bude upućen Beogradu jer odatle ruka spasa ne može da dođe, već prema Njujorku i Briselu koji su pre svega odgovorni kako za bezbednost, tako i za međunacionalne odnose na Kosovu.

Pošto su se srpske političke strukture pravile da Kosovo nije predočeno kao uslov, sada se prave da tako nešto ne čuju, ocenjujući takve zahteve kao "neprihvatljive". To je kao kada je detetu "neprihvatljivo" da mora da uradi kako mu roditelji kažu.

Sad kreću novi uslovi. Hag je prevaziđen, sledeća barikada je njemački Bundestag. Još kad se Robert Kuper pojavi kao glavni mirotvorac između Beograda i Prištine sve ima da miriše na Holbruka. Kompromis nema alternativu!