Početna strana > Debate > Kosovo i Metohija > Da li je moguć "statusno neutralan" Euleks?
Kosovo i Metohija

Da li je moguć "statusno neutralan" Euleks?

PDF Štampa El. pošta
Živadin Jovanović   
petak, 31. oktobar 2008.
Srbija spremna da se saglasi sa razmeštanjem Euleks-a na Kosovu i Metohiji pod određenim uslovima, čini se da je zvanični stav državnog vrha i Vlade. Među uslovima Srbije pada u oči i to da Euleks bude „statusno neutralan“.

 

„Neutralnost“ je, u principu, pozitivan pojam. I bivša Jugoslavija je bila neutralna u odnosu na vojne blokove – NATO i Varšavski ugovor. Živelo se tada relativno dobro, Jugoslavija je, posle Japana, imala najvišu stopu privrednog rasta. U posete su joj dolazili američki, ruski, francuski, nemački predsednici, carevi kraljevi. Od nedavno i državni vrh Srbije okreće se ka neutralnim, odnosno, nesvrstanim zemljama, naročito otkada su listom u GS UN glasali za srpsku rezoluciju kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o (ne)legalnosti jednoistrane secesije Prištine. 

Međutim, iako se iz dana u dan ponavlja da je za Srbiju prihvatljiv „statusno neutralan“ Euleks, nema bližih naznaka šta bi to konkretno značilo: u odnosu na šta i na koga bi bio Euleks neutralan, da li to znači da bi jednako bio na distanci u odnosu na secesioniste i teroriste koji su proglasili jednostranu, ilegalnu nezavisnost, koji su prekršili Povelju UN i odluke SB UN, na jednoj, i u odnosu na državu Srbiju koja brani svoj suverenitet, integritet, principe evropske bezbednosti i saradnje (OEBS), univerzalne principe međunarodnog prava i međunarodnih odnosa, na drugoj strani? 

Da li je „neutralnost“ Euleksa uopšte moguća, ili je to fikcija i medijska poštapalica da se impresionira omađijana javnost u Srbiji? Da li je realno očekivati neutrallnost od misije tako moćne organizacije kao što je EU, pogotovu, kada se uzme u obzir da je većina njenih članova, uključujući najmoćnije kao što su Velika Britanija, Nemačka i Francuska, odavno stale na stranu separatističko terorističke vrhuške u Prištini! Kako se to u demokratskoj proceduri poštuje stav manjine? Tome treba dodati i činjenicu da se članstvo EU većim delom podudara sa članstvom u NATO-u, ko bi, posle svega, uključujući i savezništvo NATO – teroristička OVK u agresiji NATO na Srbiju (SRJ) 1999. godine, mogao poverovati da NATO, njegove članice unutar EU, dakle, unutar Euleks-a, mogu biti neutralne prema čedu koje su rodile?

Razume se, kad ovakva i slična pitanja navodimo reč je o strategiji, o suštini, a ne o retoričkim skrivalicama i žongliranju kkakva često imamo prilike da slušamo od visokih do najviših zvaničnika Srbije, poput, umirujućih teza da su pitanje statusa Kosova i Metohije i članstvo Srbije u Evropskoj uniji dva odvojena „nezavisna“, neuslovljena pitanja i koloseka, da od nas niko ne traži da priznamo nezavisnost Kosmeta, da nikakva trgovina Kosmetom ne dolazi u obzir i tako dalje i tome slično. 

Na samitu EU još 17. decembra 2007. godine doneta je strateška politička, odluka da EU uputi svoju misiju na Kosovo i Metohiju umesto UNMIK-a. Učinjeno je to kao jasna podrška Ahtisarijevom planu o „nadgledanoj nezavisnosti“ i to kada taj plan još nije doživeo odbijanje u Savetu bezbednosti UN. Niko iz EU pre toga, pa ni kasnije, nije tražio niti ga je zanimao stav Srbije o tome, što je bilo normalno, pogotovu ako bi bilo tačno da EU i Evropa uvažavaju Srbiju kao „najvažnijeg partnera“ na Zapadnom Balkanu. 

Priznavanje ilegalne nezavisnosti Prištine od strane članica EU posle 17. februara 2008. odvijalo se takođe, ne bez konsultacija sa Vladom Srbije, već direktno nasuprot njenim zvaničnim stavovima. I nakon što je Savet bezbednosti UN odbio Ahtisarijev plan, EU je svejedno nastavila sa organizovanjem, pa i faznim raspoređivanjem delova Euleksa na Kosovo i Metohiju, bez ikakve pravne osnove, što bi se u terminologiji same EU karakterisalo – „na crno“.
Ako bi bilo tačno da je EU spremna da prihvati „statusnu neutralnost“ Euleksa, da li to znači da bi on delovao izvan strateškog opredeljenja od 17. decembra 2007. godine, ili da je EU spremna da na novom samitu, zbog bitno izmenjenih okolnosti (odbijanje plana u SB UN, plebiscitarna podrška srpskoj rezoluciji u GS UN, nejedinstvo unutar EU povodom priznavanja) izmeni dušu i karakter Euleksa? Ili možda, takva ovlašćenja daje Komisiji i visokim činovnicima EU?!
Stavovi i legitimni interesi Srbije, da se okanimo metoda zamagljivanja suštine i manipulacije, u čitavom tom procesu bili su od EU ignorisani a Srbija kao država ponižena. Zašto, postavlja se logično pitanje, pogotovu u kontekstu paralelnih izliva pažnje, partnerstva, prijateljstva u retoričkom pakovanju visokih predstavnika brisleskog aparata – Havijera Solane, Oli Rena i mnogih drugih, prema predstavnicima Srbije. Koji je smisao te retorike i često neodmerenih (da se ne kaže i nezasluženih) komplimenata? Ne leži li bar deo odgovora i u tome što su beogradski partneri Solane, Rena i drugih, sve to vreme kao božju zapovest isticali da je „EU bez alternative“? I sve tako do danas: dok srpski visoki i najviši predstavnici srpskoj javnosti svakodnevno EU predstavljaju kao raj na zemlji (investicije, donacije, zaposlenost, bolji život, otvorene granice, stipendije), visoka briselska birokratija, ne samo da mirno nastavljala slanje delova Euleksa na Kosovo, već spiralno, iz dana u dan, sve više i više, podiže cenu za ulazak Srbije u EU. Da li je to produktivno za srpske interese uopšte, i posebno, za osnovni interes – očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta države?

Ova i druga pitanja mogu se tumačiti kao otpor ulasku Srbije u EU. Mogu, ali to nisu. Ona su, iznad svega, apel na odgovornost, dostojanstvo i poštovanje javnosti koja već ima dosta razloga da pita – ne sprema li se to korak po korak, prećutno, mic po mic, priznavanje odcepljenja Kosova i Metohije, u zamenu za „ubrzani put ka Evropi“? Ako nije reč o tome, onda treba reći jednako otvoreno – o čemu se radi? Narod i pored svetske ekonomske krize, i pored svih muka preživljavanja, ima pravo i to da zna. 

Jer, ta blagoglagoljiva EU, da se ne prisećamo ničega drugog, do dan danas nije obelodanila izveštaj Helene Rante o lažnom „masakru u Račku“ koji je ubrzao bombardovanje i razaranje Srbije 1999. Zašto, da li je stvarno izgubljen, ili je reč o nečemu drugom!

Kristina Galjak je izjavila 31. o.m. da će misija Euleks biti konačno raspoređen i početi sa pokrivanjem celog Kosmeta početkom decembra. U isto vreme ministar za inostrane poslove Vuk Jeremić u Njujorku sa „predstavnicima“ genralnog sekretara još uvek razgovara o mogućnosti i uslovima pod kojima se Srbija jedino može složiti sa raspoređivanjem Euleksa. Da li to Galjakova vizionarski predviđa ishod tekućih napora srpskog Ministra, ili je reč o predstavi sa podeljenim ulogama i poznatim ishodom, kao što su bili pregovori u Beču?

Misija Euleksa, prema Ahtisarijevom planu (čl. 12) ima odgovornost da u prelaznom periodu, od nadgledane, do pune, nezavisnosti Kosmeta, obezbeđuje primenu prava, funkcionisanje pravosuđa, policije, carina. NATO će u istom periodu organizovati vojne snage i tesno sarađivati sa misijom EU (Euleks). Jasno je da će Euleks organizovati, kontrolisati i obezbeđivati da se, u prvom redu, na kosovu primenjuje i poštuje Ustav Kosova, kao osnove pravnog sistema. Kakav god bio i Ustav i sistem, jedno je sigurno: to je secesionistički sistem. Može li u tom delu Euleks biti „statusno neutralan“? Euleks će organizovati nadgledati pravosuđe, carinu i policiju. To su u svakom nacionalnom, kao i međunarodnom pravu kategorije i svojstva suverene nezavisne države. Ako ih Euleks organizuje i nadgleda da kao takve funkcionišu, u čemu je onda moguća „statusna neutralnost“? Najzad, da li bi „statusno neutralni“ Euleks za koji se jednako u Brislu, Njujorku i Beogradu tvrdi da će poštovati čak i rezoluciju SB 1244, bio spreman da primeni i odredbu te rezolucije o vraćanju delova vojske i policije Srbije na granične prelaze, u carinsku službu i radi zaštite srpskih crkava i manastira? Ako bi bio spreman, to bi bio dobar znak nužne promene odnosa prema Srbiji, a ako ne bi bio spreman, onda i Brisel, a pogotovu Beograd, treba da objasne koje bi delove rezolucije SB 1244 Euleks poštovao, a koje ne bi. 

31. oktobar 2008.
Autor je predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih


 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner