Вратимо се међународном праву, Резолуцији СБ УН 1244, свом Уставу и достојанству

Шолц-Макронов папир није предлог јер је праћен листом претњи „страни“ која га не прихвати. Није преговарачки  оквир јер се зове „Основни споразум“, а не „Основни преговарачки оквир“. Уз то Шолц-Макронов папир садржи готова решења за низ суштинских питања којима се папир претвара у неку врсту Устава архитектуре односа Србије и тзв. Косова, као потпуно независних суверених држава, прејудицирајући на тај начин сва будућа решења и детаље.

Уколико би био потписан „основни споразум“ представљао би прекретницу као први правни основ и први међународно-правни извор права и обавеза „страна“. Ништа од свега потписаног пре тзв. Основног споразума, ако буде потписан, укључујући и тзв. Бриселски споразум од 2013. године, нема правну основу нити је извор права. Сетимо се да Уставни суд Србије својевремено прогласио Бриселски споразум за политички, неправни акт.

То би био први билатерални споразум између Србије и тзв. Косова, први случај у историји да Србија призна тзв. Косово као себи равног међународног правног субјекта и суседа, дакле као страни ентитет и субјекат.

Француско-немачки споразум није преговарачки оквир, јер се зове „Основни споразум“. Уколико би био потписан, представљао би први међународно-правни билатерални споразум између Србије и тзв. „Косова“

Тај тзв. Основни споразум Запада (ЕУ/НАТО) ће се на даље третирати као стуб суседских односа две независне државе, као правни акт веће правне снаге од Устава Србије и тзв. Устава тзв. "Косова".

Предпостављање другачије интерпретације служиле би само за локалне, унутрашње потребе, што би Запад толериса све док процес суштиски тeче у складу са његовим геополитичким интересима.

Шолц/Макроновим тзв. Основним споразумом „стране“, готово успутно прихватају обавезу да потпишу „свеобухватно правно обавезујући споразум о нормализацији“. Из те сада међународно-правне обавезе (тј. ако се потпише Шолц-Макронов „Основни споразум“), ни једна „страна“, дакле ни Србија, више не може изаћи.

А шта је „нормализација“ тумачиће, не Србија, него ЕУ/НАТО. ЕУ/НАТО не скривају да то, у крајњој линији, значи успостављање дипломатских односа између Србије и тзв. Косова. Јасно је да ће Београд тврдити да то није тако и да то не прихвата. Проблем је што би одговор ЕУ/НАТО био да се Београд већ одрекао противљења прихватањем  Шолц/Макроновог тзв. Основног споразума.

Евентуалним потписивањем Шолц-Макроновог тзв. Основног Споразума Србији би ризиковала да остане без велике међународне подршке суверенитету и територијалном интегритету и да остане на милост и немилост носилаца хегемонизма и експанзије.

То би уједно био крај процеса отпризнавања и отварања врата за нова признања илегалног отцепљена, укључујући и од неких чланица  ЕУ које су до сада одбијале.

Из те сада међународно-правне обавезе (тј. ако се потпише Шолц-Макронов „Основни споразум“), ни једна „страна“, дакле ни Србија, више не може изаћи

Надајмо се да смо довољно зрели, да ћемо се вратити међународном праву, Резолуцији СБ УН 1244 и свом Уставу и достојанству.

Право и принципи међународних односа су најпоузданији ослонац мира, безбедности и напретка. Запостављање и омаловажавање принципа и права, на једној и повлађивање богатим западним отимачима српске државне територије, на другој страни, тешко се може подвести под српски или цивилизацијски интерес.

(Аутор је дипломата и бивши министар спољних послова Југославије)