четвртак, 02. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Куда иде Србија > Гологузија и дипломатија
Куда иде Србија

Гологузија и дипломатија

PDF Штампа Ел. пошта
Миланко Шеклер   
среда, 05. фебруар 2014.

Много сам бесан и љут, драги моји!

Па срам вас бре било, да вас срам било! Е сад сте стварно претерали! Да ли вам за то служи Министарство спољних послова? Па зар гологузе и голосисе да представљају ову земљу? Па како вас није срамота, бре? Јесу ли то нови пооштрени критеријуми за избор и пријем у државне органе? Какав се то повећани обим посла појавио, који могу само овакве кандидаткиње да квалитетно обаве!? Па зар није на снази забрана запошљавања у јавном сектору? Јесу ли оне прошле кроз ту нову пооштрену процедуру, а то значи кроз посебну новоформирану комисију Владе Србије у којој је кључни човек министар финансија у оставци Лазар Крстић? Је л он уоште видео њихове биографије, или је било и приложених слика, или можда и снимака? Да ли је то уопште занимало нашег Лазу, или му то ни елементарну стручну пажњу није привукло? Мислим на ту ноторну чињеницу да су ове младе будуће раднице министарства спољних послова имале од референци само „нечије препоруке“ и Мегатренд дипломе? Боже, зашто се и ја чудим: па и он је имао сличне препоруке! Зашто би му такве исте препоруке код неког другог сметале!? Лазар Крстић ради посао министра финансија у оставци са дипломом средње школе јер му је наводно „скупа нострификација његове стране дипломе“!

И хајде да узмемо за истинито, како су вам стварно потребни радници због повећаног обима посла и ког посла! Што сам бесан?! Извините, али не могу да смирено ово пишем, не могу и готово! Не могу да ломим своје кваке, а нећу да ломим ни државне!

Добро се нисте сетили да прво на та радна места позовете породице оних чији су најмилији дали животе за ову земљу! Има ли таквих у овој земљи, први потпредседниче владе у оставци!? Зар нисте могли да позовете да конкуришу прво на та места због повећаног обима посла, како кажу, деца или супруге погинулих пилота у последњем рату, или деца милиционера, или деца војника,  или било кога од погинулих државних службеника!? Зар држава не треба да покаже да је ПАТРИОТИЗАМ и давање и сопственог живота за ову земљу нешто највише и најузвишеније.

Зашто нисте запослили некога из породица наших мученика из Хага, јер су и они дали све за ову земљу: слушали, извршавали наређења, били део одбране ове земље, и сада одговарају! Могли сте макар од себе поћи! То сте лако могли бити и ви, војводо-председниче и ви први потпредседниче владе у оставци!

Зашто нисте позвали ратне сирочиће, оне који су изгубили оба родитеља у рату, под било којим околностима! Изненађени сте!? Није ваљда да не знате и за такве случајеве?! Или породице које су остале без једног храниоца у бомбардовању ове земље или у неком од ратова, без обзира на то да ли су погинули као војници или цивили! Па могли сте се обратити многобројним удружењима ратним, ако не знате!? Зар нису и појединци из владе скупљали и слали добровољце у друге земље околне да бране Србе? Шта је са сирочићима тих људи? Да ли вас уопште није брига – или су вам само сада други приоритети - сисе и дупета!? А кад сте већ ишли и водили друге у рат (одакле се многи нису вратили), председниче и потпредседниче владе у оставци, зашто се не сетисте да неко сироче запослите? Нико вам у Србији то не би узео за зло, никада! Али овакво понашање хоће. Срам вас било? Све контролишете, али ништа и даље не знате? Док вас научим, сагубићу вас - каже српска изрека. И ако ћу! Мени нисте потребни!   

И на крају, зашто се не сетисте несретници да баш у процесу рехабилитације можда понудите и запослите на неком канцеларијском и погодном месту, тамо где је повећан обим посла, ону која је играла за репрезентацију ове земље, бранила њене боје, нашу младу кошаркашицу Наташу Јовановић, која је у трагичном удесу изгубила ногу. И опет вам нико не би реч рекао у Србији! Али не осуђујем вас - јер ништа и не знате! Јер ви сте само удес и трагедија народа и ове земље! Да бесан сам и љут као рис! Јер ако сам се ја могао овога сетити, шта сте ви радили, о чему сте ви мислили! Или сте можда бленули у полунаге фотографије по специјализованим мушким магазинима, као расаднику и правом месту где ваши кадрови откривају младе таленте и наде српске дипломатије!

Није крај! Још једно питање: зашто није било места за неку нормалну девојку, а која на пример потиче из породице са пуно деце, којој би значило то радно место! Или неку младу образовану мајку, која има вишедетну породицу, за коју треба да постоји највећи интерес ове земље да јој се помогне! Не, вама су потребне оне што се голе сликају по мушким магазинима и интернету! Нису вама потребне озбиљне девојке, озбиљне мајке, јер, побогу, шта ће вама неозбиљнима такве озбиљне!?

Одговорите ми нешто ако смете! Зар више за рад у дипломатији и министарству спољних послова нису критеријуми образовање, интелигенција, широка општа култура, пристојност, већ је довољан обим груди, кукова и дупета?!

Некада су у српској дипломатији радили најобразованији и најшколованији људи у земљи. То су били студенти стипендисти са престижних европских универзитета и факултета: Сорбоне, Беча, Хајделберга, Цириха, Берлина, Будимпеште, Харкова, Кијева, Прага, Граца, итд. Могли су бити и студенти са Велике школе, касније промењеног имена у Универзитет у Београду, али су тада морали бити најбољи од најбољих! И зар треба напомињати да су то били људи који су завршили по неколико факултета и постдипломских студија (Лазар Цукић, Милован Веснић), или људи неспорне интелигенције и дара за језике, уз високо образовање и ерудицију (Чедомиљ Мијатовић). То су били и истакнути културни радници попут Иве Андрића, Јована Дучића или Милоша Црњанског итд. Колико се водило рачуна о кадровима у дипломатији у Краљевини Југославији, и ко може и шта да ради у Министарству спољних послова, говори и податак, да је Иво Андрић, иако несумљиво квалитетан кадар и врсни говорник неколико страних језика, уметник и виртуоз писане речи, био привремено повучен из дипломатије у Београд и постављен на место референта док не заврши адекватне школе, предвиђене за највише разреде државних службеника, на којима је већ био.

Тако Иво Андрић, уписује и завршава докторат у Аустрији, јер није могло бити изузетака! Ни комунисти нису спуштали те критеријуме и чак су били склони и користили квалитетне кадрове чак и бивше краљевине, без обзира на идеолошке разлике, док нису произвели своје. Толико је држава водила рачуна о томе ко може да је представља и на који начин, и где! Па погледајте само министре спољних послова из времена Милошевића: Владислав Јовановић и Живадин Јовановић. Нећу да набрајам амбасадоре, јер можете и сами да проверите ко су све били људи у високој дипломатији тих времена. А онда је дошла дивна демократија, и њена чаробна партијска књижица! И све је могло, и све и даље може! И свако може! Није више небо, него дно граница за могућности – и дотле смо стигли брзо: преко пијаних писаца, до дупета и сиса! Страшно је докле смо пали и докле то иде!

На протекцију их примио неки високо позиционирани и моћан политичар! Ако је Мркић, смените га! Али није он, иако несретник аминује таквим одлукама и још их и брани! Па ко је тако моћан да то ради! Мора да су њему лично (том моћнику) потребни такви кадрови! Али зашто на наш рачун господо!? Ако некоме такве требају и за нешто му требају, нека их он онда и плати! Мени да такве требају, ја би их сам и платио, а не на рачун државног новца! И сад ова власт као води рачуна о запошљавању у јавном сектору! Ова власт штеди! Ова власт нас води! Земљо Србијо!

Питам се ко ли је успоставио ове нове критеријуме за рад у министаству спољних послова? Да те напрасно нове критеријуме за избор идеалних кандидаткиња за српску дипломатију није дао неко ко је због истих тих нових високих стандарда отпустио и сопствену жену.  

Само младе лепотице-паметнице (које ректор Мића Јовановић препоручи - а он верујте има нос за квалитет!) могу да нам усреће дипломатију и само такве ће знати како да заступају наше државне интересе и нашу земљу у свету данас! Како то мислите шта ће нам такве? Па имају само да „блену“ у њих, у белом свету када их пошаљемо! А то што не знају језике? Па шта ће им? И онако ће са страним дипломатама говорити само на „језику љубави“, који је, како кажу стручњаци и научници, универзалан! А ми струку и науку поштујемо! Бар у овоме! Можда бисмо могли да у Министарству спољних послова размислимо о томе да страним дипломатама наплаћујемо и проведено време са нашим ексклузивним радницама у дипломатији! Иницијатива и тржиште све регулишу зар не?! Па још само то ова држава може да прода! Наше националне и државне интересе више ни на једном тржишту нико не тражи да купи, па се то више не може ни продати, и једноставно нема ни цену! А овакве „дипломатске раднице“, е то се увек тражи, и може, и треба да има цену!

Уместо закључка: Ко ли их је тестирао?

Никада вам ово неће бити опроштено! Нашли сте да запослите оне којима је најважнија референца у животу, спремност да се скину голе за мушке часописе, и које су од школе завршиле неки од Мегатренд факултета или можда и цео Мегатренд Универзитет!

Ко ли је ове девојке од вас „моћника“ тестирао, па им дао препоруке, да су одличне за дипломатију!?

Знате ли да може доћи дан, и то много брже него што мислите, када ће они силни озбиљни, образовани и сјајни млади људи, који годинама не могу да се упишу на дипломатску академију, доћи у министарство, и све вас „моћнике“ тестирати, једног по једног...

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер