Кроз ултра-модерно визуелно мађионичарство и високе продукцијске стандарде, лако је уочити да „Скакач“ просто одише глобалистичким отуђењем и посредном глорификацијом вредности „врлог новог света“ која се пласира кроз фантастично-адолесценти заплет.

Расправа „Радника у култури“ доживела је свој идеолошки климакс у ставовима театролога Ивана Меденице, који је у маниру прекаљених идеолошких и политичких комесара указао на идејну дезоријентацију у већини наших позоришта.

Евровизија је данас постала велико културно бојно поље, на коме баш они политички најмаргиналнији имају шансу да надиграју велике играче, и то управо захваљујући свом лошем усуду, који је довео до тога да буду ицепкани на мноштво државица.

Марио Калик пише, у свом последњем одговору у овој полемици између мене, њега, а сада и Ивана Селимбеговића, да није хвалио политику Слободана Милошевића, већ да је критиковао неутемељене критике Милошевићеве политике.

Морална отупелост и готово невероватна равнодушност пред готово свакодневним сликама насиља и бруталног малтретирања ученика у нашим школама постају алармантни.

Утицај енглеског језика и културе и његово устоличење као lingua franca модерног доба је приметан у целом свету и нема тог језика на планети који се тренутно не бори да сачува интегритет и суверенитет свог језика који са собом носи и заштиту културног идентитета једног народа.

Испрва сам била у недоумици да ли да ишта напишем, те сам се, као и сам Антонић, носила мишљу да од тог подухвата одустанем, јер поред згодног публицитета који је приказ свакако донео књизи, у њему нисам пронашла ништа провокативно сем низа стратешког изостављања теза, података, разрада и имена.

У нашој јавности преовлађује мишљење да су страст за заступање политичких идеја и оданост основним демократским начелима сувишни и нецелисходни, штетни и непотребни, и да самим тим уносе непотребне емоције и обзире.