Жижекова “предавања” су филозофија на делу, не само импровизација, него делатност која показује шта филозофија у ствари јесте и треба да буде. У том контексту, “вулгарни” почетак у реалности актуелне комуникације прави тај процеп између супротности који интригира.

Интелектуалци, срам вас било. Сада, када нашој нацији као никада до сад треба све, ама баш све, и када је свака помоћ више него неопходна и добродошла, ваша пера и ваши гласови ћуте.

Као и свака герилска организација, Нови српски филм није оставио превише материјалних трагова за собом. Ако је историја илегалног покрета нешто на чему треба да се изгради канон овог таласа, онда би се могло рећи да је сајт Доба невиности  био његово прво гласило.

Ако сте живели у уверењу да појединац није у стању да самостално учини неке епохалне ствари, што рушење берлинског зида и окончање хладног рата par excellence јесу, онда ће вас филм Рат Чарлија Вилсона, реномираног аутора Мајка Николса у томе у потпуности демантовати.

Сећате се како је то ишло у “Бољем животу”? Директори одлуче да другарицама за Осми март уваљају новчанике од говеђе коже, а оне начисто одлепе на ту “понижавајућу” понуду, па под претњом штрајком од фирме измаме путовање у Грчку, где се бесомучно накупују бунди и златног накита.

„Нови филм Дарка Бајића“ је међу људима из посла као појам пре свега теоријска а не практична одредница, то је виц а не реална могућност.

Друштвено-политичке манифестације нарцистичког, псеудограђанског погледа на свет најчешће одишу, упркос (а можда баш захваљујући) гордом индивидуализму, ауторитарном свешћу и понашањем кога они код других желе да виде и критикују, и када га има и када га нема.

Док по новинама тражимо вести о томе јесу ли се Ови наши договорили, хоће ли да пукне нека нова брука или бомба, и шта ће бити после недељног ватромета у Приштини, нестварно делују рекламе за брусхалтере од 100 евара, халтере и парфеме.